Propasti k’o Grčka

A sad se među „boranijom“ kakvi smo i sami, nadaleko čuvena međunarodna finansijska organizacija diskretno nudi da finansijski pritekne u pomoć Grčkoj. Onoj državi iz naših narodnih poslovica. Kad za nekog kažu da je propao ko Grčka, onda znaš koja mu je dijagnoza. Odnedavno se poneko mlađi zapita:zašto kao Grčka? Evo prilike da se podsetimo.Grčka se prezadužila. A pre toga je u evro-zonu upala na osnovu falsifikovanih dokaza o ispunjavanju vrlo važnih uslova. Možeš misliti – i tako se, baš evropski, ulazi u Evropu. Sem što je u početku malo lagala, Grčka je ubrzo posle ispunjavanja potrebnih uslova lepo odustala. Samo tokom jedne godine ih se držala. Onda je procentualni udeo svog ogromnog javnog duga spustila na takođe neprihvatljiv, ali ipak niži nivo, uvećavajući bruto domaći proizvod pretpostavljenim prihodima od prostitucije, pranja novca i šverca cigareta. Produktivnost, birokratija, korupcija – kao da su sve od nas prepisali. Da se čovek zapita: zašto su oni unutra, a mi napolju, kad mi to isto umemo i bolje. Pravde radi, naivni Grci su igrali propisanu kapitalističku igru zaduživanja uz malo varanja, a onda su ih se dočepali mnogo veći prevaranti špekulišući na tržištu njihovim državnim obveznicama. Dakle, MMF se diskretno nudi da uleti. Nemci se sasvim nediskretno zgražavaju i nad samom pomisli da se tako nešto desi. Zašto? Pa prosto: iz političkih razloga. MMF to su Amerikanci. Nisu Nemci, pa bogami nisu ni Francuzi, iako je na vrhu te institucije baš Francuz. Koji mnogo ne pritiska da pomogne. I on uskoro ima neke izbore. Pre nego što osnuju svoj MMF, što im je sad grčkim povodom palo na pamet, Evropljani će, suprotno čvrstim pravilima o međusobnim finansijskim odnosima, pomoći Grčkoj. Tako procenjuju tržišta. Ima načina i mimo zabranjenih načina. I mimo američkog MMF-a.Pitanje je da li ima načina i mimo džepa evropskog poreskog obveznika. Izgleda da je Evropa procenila da joj je, ipak, bolje da malo izgubi na unutrašnjem evropskom ugledu nego na i inače upitnoj evropskoj suverenosti.

HUMANITARCI: Oni što lobiraju za prihvatanje pomoći MMF-a Grčkoj, tvrde da se ta međunarodna finansijska organizacija temeljno promenila. Da je od kaznene ekspedicije, kakvom je pamte Argentina i slični nesrećnici, tiho, krizom izazvano, prerasla u spasilačku, gotovo humanitarnu organizaciju spremnu na svaku finansijsku podršku. Ako je suditi po načinu na koji se misija MMF-a držala za vreme prošlonedeljne završene posete Srbiji, i treće revizije aranžmana sa našom zemljom, to je otprilike istina. Mada se mora podsetiti da smo se mi, za razliku od Evropljana, i posle sporadičnog i u međuvremenu zloupotrebljenog ritanja, sa MMF-om srodili. Svikli što bi se reklo. Ipak, MMF je zvučao nežno, a ovi naši euforično. Šef misije Albert Jeger , ipak je otputovao sa izvesnom glavoboljom. Našoj slabašnoj Vladi nije mogao da poveruje da će, kako je decidirano rekao pred izbore koji je čekaju 2012.godine, zbilja držati na uzdi plate u javnom sektoru i zbilja sprovesti ponovo odloženo smanjivanje broja zaposenih na jaslama države. Mada se predstavljao kao heroj ove runde ćaskanja sa uprepodobljenim MMF-om, Jovan Krkobabić, potpredsednik za penzionere nije delovao tako egzaltirano kako bi se iz sadržaja njegovih uspeha očekivalo. Ukoliko izbori ispadnu ranije nego što bi Jeger smeo i da pretpostavi, ne bi bilo fer da se meša u naše unutrašnje stavri, možda će se lice Jobana Krkobabića ozariti ranije nego što je sa MMF-om dogovorio.