Foto: FoNet Vlada Srbije Slobodan MiljevićTri karte za Holivud. Verujem da je svako gledao ovaj film u kome Branislav Lečić glumi komandira policijske stanice Gornje Polje, zaduženog da organizuje doček druga Tita. Kako bi sve bilo savršeno, on zabranjuje seljacima da drže stoku, zatvara sve koji bi mogli da predstavljaju „opasnost“ i na kraju hapsi i rođenog brata koji je u tom trenutku došao iz Amerike, jer i on je sumnjiv.
E sad, ovo je film i to satira, a radnja filma je smeštena u 1962. godinu za vreme Kubanske krize.
Mnogi od nas su skloni da nekome ko zamišlja nerealne stvari kažemo: „Nije ti ovo film, već život“. U Srbiji se , međutim, granica između fikcije i realnosti polako gubi, pa nekada zaista ne znamo da li živimo u nekom satiričnom filmu ili u stvarnosti, a na tu pomisao nas podstaknu događaji kao što je hapšenje osmoro članova duhovne organizacije „Falun Dafi“ u danu kada je u Srbiju došao predsednik Kine Si Đingping ili jednostavno Brat Si, kako mu od milja tepa naš predsednik.
On je u dvodnevnu posetu Srbiji stigao u deset sati uveče (vreme od 22h do ponoći se računa u prvi dan). Kada smo već kod domaće kinematografije, ova scena kada Brat Si stiže u deset uveče, iako ga predsednik i „spontano“ okupljeni građani čekaju ceo dan, neodoljivo podseća na epizodu iz serije „Bolji život“ kada Giga Moravac celo veče čeka svog uticajnog druga Jataganca da mu dođe na večeru kako bi mu zaposlio sina, a Jataganac mu bane u ponoć.
Doduše, Giga je tad ispao faca pa je zbog nepoštovanja oterao Jataganca , a trebao mu je „kao lebac“. Naš predsednik ipak nije ispao faca kao Giga i nije zamerio svom bratu Siju što ga je ceo dan čekao da doleti iz daleke Francuske.
Iako se činilo da je apsolutno sve spremno za doček Sija (folklor na aerodromu, zastavice Kine gde god su mogle da se pobodu…) našim revnosnim službama je ipak promakao jedan ogroman bezbednosni problem.
U Srbiji deluje jedna „strašna“ organizacija „Falun Dafi“. Ova „teroristička“ organizacija koja je nastala u Kini devedesetih godina, praktikuje duhovne stvari kao što su meditacija i slične obrede koje su karakteristične za budizam.
Negde sredinom devedesetih, komunistička partija u Kini se malo naljutila na njih, pa je počela da ih proganja i zabranjuje. Si Đinping ih iz nekog razloga mrzi više od svojih prethodnika.
Kada je brat Si čuo da i u Srbiji postoje ovi dosadnjakovići, koji nisu ljubitelji njegovog lika i dela, izgleda da se malo naljutio, pa je bratski posavetovao naše vlasti da ih negde sklone, jer on svakako sutra ide nazad…čisto da mu ne kvare ugođaj.
Problem je nastao zato što smo mi, bar još uvek na papiru, država koja, bar još uvek na papiru, poštuje ljudska prava i praktikuje evropske zakone, pa ne možemo baš kao što brat Si u Kini može prosto da zatvara ljude bez ikakvog povoda. Ali Sijeva se ne dovodi u pitanje.
Direktiva je sledila otprilike ovako: zatvarajte one „budiste“ što mi nerviraju kineskog predsednika i pustite ih kada odleti kod Orbana!
I tu na scenu stupaju suvi profesionalci iz UKP-a i nezavisno Više javno tužilaštvo u Beogradu kojim stoluje Nenad Stefanović. Kada se ovi akteri udruže, nikada ne sumnjajte da će brljotina biti epskih razmera, koja će se jednog dana izučavati na pravnim fakultetima.
Dakle, zadatak je bio sledeći: zatvoriti osmoro članova Falung Dafe, ali da sve izgleda zakonito.
Prvo je bilo potrebno smisliti neko krivično delo za koje ih treba osumnjičiti. Odlučeno je da to bude, ni manje ni više već ugrožavanje sigurnosti lica pod međunarodnom zaštitom (čitaj Si Đinpinga). Hapšenje su izvršili pripadnici Službe za borbu protiv terorizma- nego šta.
Sledeći problem je bio kako osumnjičiti nekoga da je ugrozio nečiju bezbednost i kako ga pritvoriti, ukoliko je sedeo sve vreme kući, ne radeći ništa?
Onda je postupajući tužilac smislio nešto što u praksi pravosuđa još nije viđeno. Da bi se nekome odredilo zadržavanje do 48 sati, taj mora biti osumnjičen za neko krivično delo i mora mu biti uručeno Rešenje o zadržavanju u čijem obrazloženju mora biti navedeno na koji način je izvršio krivično delo za koje se sumnjiči.
U obrazloženju rešenja doslovno piše sledeće: „Postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni Dejan Marković izvršio krivično delo Ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom na taj način što je: zbog osnovane sumnje da će ugroziti sigurnost lica pod međunarodnom zaštitom ozbiljnom pretnjom“- kraj citata, nema dalje, gasi svetlo.
U svom životu sam pročitao na stotine rešenja o zadržavanju, ali kada sam ovo pročitao, pretvorio sam se na trenutak u Anu Brnabić i rekao sebi: “ Ja moram da razumem kako da….razumem“, jer ovo obrazloženje, ukoliko ga prevedemo na narodski jezik zvuči tako da je neko izvršio krivično delo, jer postoji sumnja da će ga možda, jednom, nekada izvršiti.
Zamislite da vas neko zatvori i u obrazloženju napiše da ste osumnjičeni da ste ubili nekoga na taj način što postoji osnovana sumnja da ćete ubiti nekoga.
Iz svega ovoga možemo zaključiti da naša policija i Više javno tužilaštvo u Beogradu poseduju nadprirodne moći predviđanja da će neko izvršiti krivično delo.
Njima se prosto ukaže šta ćete vi da uradite i onda vas preventivno osumnjiče i zatvore zbog toga. Da sam kriminalac, posle ovoga bih se zapitao da li ću nastaviti time da se bavim, jer kako da se sakrijem od šestog čula naše policije i tužilaštva?
Bilo kako bilo, ljudi provedoše na osnovu ovoga 26 sati u pritvoru, nakon čega su pušteni uz obrazloženje da su prestali razlozi zbog kojih im je određeno zadržavanje.
Samo su malo zaboravili da im kažu koji su to razlozi uopšte postojali, a i tužilac je malo zaboravio da ih sasluša, iako zadržavanje tome i služi- da bi se lice zadržalo određeno vreme dok se tužilac ne pripremi da ga sasluša.
Smešno sve ovo zaista zvuči , ali nakon što sam se dobro ismejao, čitavši ovo rešenje i prateći ceo slučaj, mene je malo strah. A vas?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
