Proruska i antiruska histerija 1Foto: Luca Marziale / Danas

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj je organizovan protest podrške ruskoj invaziji na Ukrajini. Policija je ne tako davno zabranjivala „opasne“ ekološke proteste, ali joj desničarki pir održan u petak, da ne upotrebim teži izraz poput neonacistički (eto, ipak sam ga upotrebio), nije smetao.

Iako je protest održan pod sloganom podrške ruskom narodu zbog sankcija Zapada, nema dileme da je ustvari to bila podrška ratu koji je Vladimir Putin poveo protiv susedne države. Ultradesničari Damnjan Knežević (Narodna patrola) i Mladen Obradović (Obraz) poručili su da je „Putin najjači i najhrabriji državnik na svetu“ i da Rusija onim što radi u Ukrajini (valjda se misli na razaranje gradova u kojima ginu civili) „oslobađa čitavu planetu od NATO pretnji“.

Poznajem lično Ruse koji žive u Beogradu, a koje je u petak bio stid zbog toga ko ovde zastupa njihove interese i organizuje podršku njihovoj otadžbini. Oni se istovremeno pitaju zašto se rusofilija u Srbiji ogleda samo kroz tamošnju državnu politiku, a ne i kroz zapise Dostojevskog, pesme Jesenjina, filmove Balabanova ili odbrane Akinfejeva. Mene je stid što moja država pod geslom lažne neutralnosti formalno osuđuje, ali u praksi ćuti na razaranje Kijeva, Harkova, Marijupolja… To potvrđuje i činjenica da niko iz zvaničnih struktura nije imao šta da kaže o porukama sa desničarskog kvazirusofilskog mitinga.

Ništa manje nije opasna ni antiruska histerija, kojom sam takođe (previše) okružen. Besmisleno je navijačko gledanje na ekonomske, sportske i druge sankcije koje pogađaju čak običnog čoveka u Rusiji, po principu: „ma neka vide kako je nama bilo devedesetih“. Opasno je i pogrešno sav ruski narod izjednačavati sa Putinovim bolesnim ambicijama i još bolesnijim strahovima o ugroženosti zemlje koju ni Napoleon ni Hitler nisu uspeli da pokore.

Podsetiću za kraj na deo autorskog teksta koji je za Danas napisao Vuk Drašković (vazda je bio bolji pisac nego političar), a u kome je naveo da ova Putinova Rusija nije i Rusija Alekseja Navaljnog, Borisa NJemcova i drugih opozicionara koje su pohapšeni ili uklonjeni. Ovakve Rusije se javno stidi i nobelovac Dmitrij Muratov, kao i mnogi drugi koji se, za razliku od njega, plaše da to otvoreno kažu. Zato njima treba dati (bratsku) podršku i ohrabriti ih da što pre skinu s vlasti diktatora koji je „izgubio kompas“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari