Prosečna statistika prosečne plate

Tako je 2010. godine prosečnoj plati nedostajalo samo 200 dinara da pokrije prosečnu potrošačku korpu a za 14.000 dinara bila je veća od minimalne korpe.

Minimalcu je i za najoskudniju korpu nedostajalo gotovo 4.000 dinara a za prosečnu čak 18.000.

Prosečna penzija kotirala se još lošije, jer joj je više od 3.500 dinara falilo do minimalne korpe a čak 18.000 do prosečne.

Ako mislite da se u narednih deset godina nešto značajno promenilo – u pravu ste, jeste ali na gore.

Prosečnoj plati je sada za prosečnu korpu nedostajalo 8.000 dinara ali je od minimalne bila veća za čak 28.000.

Oni sa minimalnom zaradom za oko 6.000 dinara je „bežala“ čak i najoskudnija korpa, a za čitave 42.000 bili su daleko od prosečne.

Kod penzionera još gore, da bi prosečna penzija podmirila potrebe iz minimalne korpe falilo je 10.000 a za prosečnu čak 46.000 dinara. U maju ove godine, razlike još veće.

Prosečna plata je kraća za 11.000 od prosečne potrošnje osnovnih namirnica a vrednost minimalca je za 44.000 ispod toga, dok penzioneru sa prosečnim primanjima nedostaje još 46.000 dinara. Uz to, prosečna potrošačka korpa je 2010. iznosila 39.779, a u maju ove godine dostigla 76.185 dinara, odnosno razlika je više od 36.000 dinara, još malo pa dvostruko.

Kod minimalne drugačije, sa 25.418 došla je do 39.278, odnosno veća je za blizu 14.000, dakle manje od 50 odsto, pa se čini da u toj računici nešto ne štima.

Da stvar bude još gora, novčanike građana sve više opterećuju nameti koje propisuje država, poskupljenja na koja ne mogu da utiču, računi koje dobijaju sa uvećanjima za koja se ne zna odakle potiču.

Kada se na sve to doda rigidnost države i javnih preduzeća u naplati svojih potraživanja, tužbe i izvršitelji, onda je baš teško potvrditi tezu vlasti da živimo bolje.

To su činjenice. Pa neka državni vrh nastavi hegelijansku misiju ubeđivanja da svakog dana u svakom pogledu sve više napredujemo, mi uprkos tome, znamo kako živimo.