Foto: EPA-EFE/ JULIEN WARNANDEvropska unija nije, kako se strahovalo, završila 2024. fijaskom koji je bio na pomolu, ukoliko bi bili odbijeni predlozi Evropske komisije – početak pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom i finansijska pomoć Ukrajini. Evropski lideri odobrili su obe ove odluke, kako je saopštio predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel.
One dolazi u važnom trenutku za Ukrajinu, jer je njena kontraofanziva protiv ruske invazije zaustavljena poslednjih nedelja, a 60 milijardi dolara pomoći iz SAD je zaglavljeno u Kongresu.
Iako će pregovori o pristupanju verovatno trajati dugi niz godina, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su ove vesti „pobeda Ukrajine… pobeda koja motiviše, inspiriše i jača“.
Takođe, odlučeno je da se Gruziji dodeli status zemlje kandidata, uz razumevanje da su preduzeti relevantni koraci navedeni u preporuci Komisije od 8. novembra ove godine.
JAČANJE EU
Savet u zaključcima naglašava da je proširenje „geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet, kao i pokretač za poboljšanje ekonomskih i socijalnih uslova građana, smanjenje dispariteta među zemljama i mora da neguje vrednosti na kojima je Unija zasnovana“.
Gledajući unapred u perspektivu daljeg proširenja Unije, „i buduće države članice EU treba da budu spremne u trenutku pristupanja. Rad na oba koloseka treba da napreduje paralelno.
Potencijalne članice treba da pojačaju svoje reformske napore, posebno u oblasti vladavine prava, u skladu sa prirodom procesa pristupanja zasnovanom na zaslugama i uz pomoć EU.
Paralelno, Unija treba da postavi neophodnu internu osnovu i reforme, postavljajući dugoročne ambicije Unije, i rešavajući ključna pitanja koja se odnose na njene prioritete i politike, kao i njenu sposobnost delovanja.
Ovo će učiniti EU jačom i ojačaće evropski suverenitet“, stoji u dokumentu.
Evropski savet usvojio je zaključke Samita, u kojima je potvrdio punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU i pozvao na ubrzanje procesa njihovog pridruživanja.
„ES prima k znanju komunikaciju Komisije o novom planu rasta za ZB, koji ima za cilj da ubrza socioekonomsku konvergenciju između ZB i EU, zasnovanu na strogim uslovima, i podstiče region da ubrza tempo reformi i unapredi regionalnu ekonomsku integraciju kroz zajedničko regionalno tržište, zasnovano na standardima EU“, stoji u dokumentu. Ovim je EU premostila talas pesimizma iz poslednjih meseci, i dala konstruktivnu podlogu za delovanje uoči evropskih izbora sledeće godine, kao i smisao budućoj Evropskoj komisiji.
PESIMIZAM
Edelmanova 23. godišnja studija poverenja otkriva da su Evropljani postali duboko pesimistični u pogledu svojih ekonomskih izgleda i da ne veruju da političari mogu doneti promene.
Istraživanje, koje meri poverenje u vladu, biznis, medije i NVO, daje sumornu sliku Evrope, naglašavajući pad poverenja u vladu i njene institucije, pri čemu većina veruje da društveno tkivo slabi.
To istraživanje ukazuje da je Evropa duboko podeljena u mnogim bitnim pitanjima, ali ujedinjena u svojim negativnim ekonomskim izgledima, nepoverenju u vladu, preziru prema izvršnim direktorima i političarima i uverenju da bi biznis trebalo da radi više na rešavanju ključnih društvenih pitanja kao što su klimatske promene, zdravstvena zaštita, ekonomska nejednakost, nestašica energije i pouzdane informacije.
Biznis je jedina institucija koja se smatra kompetentnom, sa 53 odsto ispitanih koji imaju poverenje u njegovu ispravnost, punih devet procentnih poena ispred vlade koja ima 44 odsto, dok 62 odsto ispitanika kaže da su njihove zemlje danas podeljenije nego u prošlosti.
Od evropskih izvršnih direktora očekuje se da preduzmu više akcija po pitanju zaposlenih, klime i diskriminacije.
Studija otkriva da su Evropljani sve više polarizovani i pesimistični u pogledu budućnosti. Suočeni sa nizom kriza koje se preklapaju, oni veruju da postaju sve više obespravljeni, a samo 20 odsto veruje da će njima i njihovim porodicama biti bolje za pet godina. To je devet poena manje nego 2022, a 14 manje nego 2019. godine.
Na pitanje da li će im biti bolje za pet godina, samo 20 odsto Evropljana se saglasilo sa tim.
Francuzi su bili posebno pesimistični, sa samo 12 odsto onih koji veruje da će im biti bolje, što je pad od šest poena u odnosu na prošlogodišnje istraživanje.
To dolazi uprkos činjenici da je Francuska imala neke od najnižih stopa inflacije u EU od samo 5,9 odsto u 2022, što je znatno ispod proseka EU od 9,2 odsto.
Ekonomska slabost, međutim, nije ograničena samo na Francusku, a najviše zabrinjava i sve tri vodeće ekonomije EU, uključujući Nemačku i Italiju, gde samo 15, odnosno 18 odsto smatra da će im biti bolje za pet godina.
Na drugom kraju skale, 31 odsto Iraca misli da će im biti bolje – broj koji je ipak 11 poena manji nego u isto vreme prošle godine.
Imajući to na umu, 84 odsto Evropljana brine o gubitku posla, a Italijani su najviše zabrinuti, čak njih 95 odsto.
Daljnjih 74 odsto zabrinuto je zbog inflacije, čime se ispitanici iz Španije osećaju najviše pogođeni sa 84 odsto.
U takvoj atmosferi, proširenje EU doživljava se kao opasnost da će novac, sredstva i radna mesta, za koje Evropljani misle da su ugroženi, biti preliveni u novodošle zemlje kandidate ili nove članice.
Sve to atmosferu proširenja čini relativno ugroženom.
Zbog toga, mađarski premijer Viktor Orban, koji se, izgledalo je, istrajno protivio ovim potezima, nije bio samo izraz mađarskog stava, nego i veoma raširenog raspoloženja u EU.
Orbanovo povlačenje omogućilo je da evropski savez krene još jednom u novi, možda poslednji ambiciozni korak definitivnog formulisanja Evrope.
Do toga se došlo serijom diplomatskih pregovora, poteza koji bi odobrovoljili mađarsku stranu.
Mađarskoj je prvo odmrznuto 10 milijardi evra iz evropskih fondova, a na drugoj strani, nemački kancelar Šolc je pripretio da bi odlučivanje o pitanjima proširenja trebalo da se obavlja „kvalifikovanom većinom“, a ne više konsenzusom.
Suštinski, način odlučivanja u EU već je promenjen, što je postignuto pravnom finesom, na granici prevare.
Orban je napustio prostoriju kad je usvojena odluka o proširenju, što je omogućilo jednoglasnu odluku ES, za koju su zvaničnici EU potvrdili da je poptuno legalna.
„Ako je neko odsutan, odsutan je. Pravno je to potpuno validno“, saopštili su iz ES.
Suštinski, to može da znači da će buduće odluke moći da se usvajaju konsenzusom u kojem bi i više država članica moglo da bude odsutno na ovaj način.
JEDNAKIJI
Mađarski premijer, naoko je ostao dosledan.
„Mađarska ne želi da bude deo ove loše odluke“, saopštio je Orban na Fejsbuku. Ipak, nisu samo podsticaji i pritisci bili razlog za ovaj zaokret. Jasno je da je Mađarskoj bilo teško da ostane izolovana u svom stavu – „sama protiv svih“.
To što je viđeno, mora da bude poučno i za sve druge slučajeve, gde se veruje da bi jedna država-članica EU, prosečnih kapaciteta, mogla da se ispreči odluci svih ostalih.
Podsetimo se kako je Austrija povukla primedbe na 12. paket sankcija protiv Rusije. To je i uverljiv dokaz da odlučivanje u EU pripada najvećim i najsnažnijim članicama. Prvenstveno Nemačkoj.
Nad tim se, međutim, nadvija sve veći nemački strah od deindustrijalizacije – reč koja pogađa srce nemačkog identiteta i tradicionalnog ponosa za naciju inženjera.
Uzevši sve zajedno nije ni čudo što je nemački pesimizam dostigao najviši nivo od 1950.
Unutar EU samo su Bugari sumorniji u pogledu budućnosti.
To nezadovoljstvo čini stranke koje nisu na vlasti sve privlačnijim: bilo da se radi o tradicionalnim konzervativcima ili tvrdokornijoj AfD (Alternativa za Nemačku), frustrirani birači se sele na desnicu.
Po analizi izbornih okruga za EU izbore u junu 2024, desničarske stranke poput CDU i AfD napreduju.
Zeleni trenutno imaju 12 odsto, a njihovi kolege koalicioni partneri SPD i FDP imaju 12, odnosno tri odsto.
Što se tiče predstojećih državnih izbora 2024, u sve tri države – Brandenburgu, Tiringiji, Saksoniji – predviđa se da će AfD postati najjača stranka.
Iako se novi, opšti izbori ne održavaju pre jeseni 2025, kad bi se održali sada, Šolcov SPD bi dobio slabih 14 odsto glasova.
Lični rejting kancelara takođe je sumoran – samo jedna petina nemačke javnosti zadovoljna je njegovim učinkom.
Na osnovu sadašnjih trendova, moguće je – čak i verovatno – da će desnica nastaviti da raste.
Nemci su frustrirani i nema znakova da će se to uskoro promeniti.
Ako Šolc želi to da preokrene stvari, moraće nešto da uradi prilično brzo.
Od toga će umnogome zavisiti kojim tempom i da li će uopšte biti sprovedene odluke poslednjeg Saveta EU.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
