Prosveto, sada vaši najbolji đaci drže javni čas

Na protest organizovan od strane svih reprezentativnih sindikata pozivani su i roditelji učenika, od kojih su traženi razumevanje i podrška u borbi za kvalitetno obrazovanje. Tada su naveli da kao lјudi koji ozbilјno rade i koji shvataju odgovornost svake svoje odluke i svake reči koju izgovaraju imaju obavezu da decu štite od nasilja „i od lažnih obećanja, od neispunjenih obaveza, neodržane reči“. Sasvim je bio razumljiv i prirodan poziv roditeljima: „Pridružite nam se i budite uz nas i naši saveznici u borbi za bolјu budućnost vaše i naše dece. U borbi za svoj status borimo se i za kvalitetno obrazovanje koje vaša deca zaslužuju… U ponedelјak 16. septembra nećemo držati časove u učionici! Držimo veliki javni školski čas na trgovima!“.

Efekta nije bilo pa su početkom novembra nastavnici stupili u „zakonski štrajk“, po cirkularnom modelu. U štrajkačkim zahtevima, prosvetni radnici su kompleksne probleme sa kojima se suočavaju sveli na minimalistički zahtev vezan za zarade. Vlada je po principu „uzmi ili ostavi“ rekla da je jedina ponuda povećanje za 11% u 2025. godini, nakon čega će već od ovog meseca njihove zarade i dalјe biti oko 10% do 15% niže u odnosu na republički prosek. Da je makar toliko ispunjeno, kako je obećano, vlast bi pokazala da zaista ima nameru da se pokrenu pozitivne promene i da se ovo pitanje reši kao u drugim uporedivim državama. Plate nastavnika u mnogima od njih su od 10% do 30% više u odnosu na republički prosek (Slovenija, Polјska, Češka, Slovačka, Hrvatska, Rumunija, Mađarska). Samo u Severnoj Makedoniji i u Srbiji plate nastavnika su niže od republičkog proseka.

Ono što se dešavalo nakon usvajanja budžeta za 2025. godinu, u vezi sa štrajkom prosvetnih radnika, ne može se posmatrati bez osvrta na širi društveni kontekst koji je obeležila tragedija u Novom Sadu. Zbog toga što su tokom odavanja pošte poginulima u ovoj tragediji studenti Fakulteta dramskih umetnosti fizički napadnuti, usledile su studentske blokade fakulteta. Narednih dana u blokade su stupili studenti iz više od 60 fakulteta, iz viših škola i mnogi maturanti srednjih škola širom Srbije.

U javnosti se često izražava doživljaj da su studenti osvetlili mrak dugo opisivan kao besmisao, beznađe i opšte propadanje. Njihovi protesti postali su simbol zajedništva i solidarnosti. Dogovorili su i izneli zahteve, organizovali se po principima direktne demokratije, solidarno i hrabro su ušli u novo iskustvo građanske neposlušnosti.

Usledio je uobičajen (represivan i nepristojan) odgovor predstavnika vlasti na izražavanje zahteva da institucije rade na transparentan način, kroz definisane procedure, bez političkih pritisaka. Usledili su pritisci i zastrašivanja, laži i uvrede u medijskim izveštajima o studentima u blokadama i protestima, drska tumačenja predstavnika vlasti da su svi zahtevi studenata ispunjeni a da su protesti instrumentalizovani za „destabilizaciju države“. Usledila je najava programa stambenih kredita za mlade…

Studenti su na sve ovo odgovorili kratko i jasno:
„Nećemo kredite, hoćemo pravdu!“
„Počnite da radite svoj posao!“
„Nema pregovora, ispunite zahteve!“…

Mnogim prosvetnim radnicima je studentski protest postao prioritetna društvena tema, jer su u celoj atmosferi prepoznali potencijal za promene koje su neophodne i za popravljanje statusa svoje profesije i za kvalitetno obrazovanje. Najbolji među njima već dugo vredno rade više nego što bi morali, posvećeni su uprkos podcenjenosti posla koji obavljaju, svojim entuzijazmom „nose plamen“ obrazovanja i vaspitanja iako za to nemaju adekvatnu sistemsku podršku.

Oni su učili najbolje đake koji danas dostojanstveno i solidarno traže da institucije rade svoj posao i koji se bune zbog nepravde i nasilja u društvu. Ovi nastavnici i ovi studenti su osnovna poluga bilo kakvog društvenog razvoja, jedina nada da ćemo dugoročno osigurati pristojnu budućnost u ovoj zemlјi. I jedni i drugi su svesni da su ZNANJE i VASPITANJE temelј i nužan uslov za izlazak iz spirale nasilјa, primitivizma, neodgovornosti i tragedija, kojima svedočimo kao posledicama sistemskih propusta, grešaka i zloupotreba.

Izbegavanjem Vlade da ispuni raniji dogovor i pretnjama da će obustava rada u narednom polugodištu značiti otkaz, srlјa se u veoma rizičan epilog zbog čega bi naš prosvetni sistem mogao da pretrpi nepopravlјivu štetu. Namera je predstavnika vlasti da taj teret prevali na nastavnike.

A pod najvećim pritiskom su upravo najbolji nastavnici o kojima sam pisao. Njima je najteže danas kada se pregovara o odustajanju od štrajka, jer oni vide da se stvara atmosfera u kojoj će svi nastavnici biti etiketirani kao izdajnici talasa pobune koji su pokrenuli studenti.

A svi znamo da oni svoje najbolje učenike i njihovu budućnost, kao ni svoju i budućnost svoje dece, ne bi prodali nizašta, a kamoli za dva puta po 5% povećanja plata u 2025. godini (čime bi i dalje plate bile ispod republičkog proseka).

Sve ovo pišem da se obratim takvim nastavnicima, herojima i heroinama u učionicama, karici koja mora ostati najjača u našem prosvetnom sistemu. Imao sam potrebu da vam se javno obratim, i da poručim da učite od svojih najboljih đaka. Sada je važno da se preispita da li su zaista ispunjeni zahtevi zbog kojih ste ušli u štrajk, i pomenuti materijalni, ali i svi drugi koje ste vezivali za pitanja dostojanstva, ugleda profesije, bezbednosti u školama, kvaliteta obrazovanja i njegove vrednosti i smisla.

Ako se i desi da se u narednim danima štrajk prekine, najvažnije će biti da ne odustanete od protesta, da ne klonete, da se zbog odluka drugih kolega ne osetite posramljeno, niti poniženo. Važno je da nastavite da zahtevate ono na šta imate puno pravo, da dostojanstveno i solidarno izlazite sa svojim kolegama, sa roditeljima svojih učenika, sa bivšim učenicima na nenasilne proteste i pokažete da ne odustajete od opravdanih zahteva.

Pišite transparente, onako kako su vaši najbolji đaci to već demonstrirali:
„Nećemo procente, hoćemo kvalitetno obrazovanje!“
„Počnite da radite svoj posao!“
„Nema pregovora, ispunite zahteve!“…

Ova društvena borba za pravdu, slobodu i stručnost je etička, vrednosna, ali istovremeno i vrlo praktična. Zaposleni u školama, na fakultetima, studenti i svi kojima je kvalitetno obrazovanje misija moraju nastaviti da se podržavaju u odabranim načinima borbe za prava, dostojanstvo, status, ali i za neophodnu transformaciju društva prema načelima demokratizacije, meritokratije i u skladu sa univerzalnim vrednostima za koje se zalažemo.

Ništa nije gotovo kada kažu da su zahtevi ispunjeni. Studenti su već jasno rekli da će protesti i građanska neposlušnost trajati dok god ne bude dileme da su svi zahtevi zaista ispunjeni. Vreme je da se pokaže odlučnost, lucidnost, kreativnost i vrednost znanja koja posedujemo.

Autor je vanredni profesor na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.