Proterani iz Nikšića 

Međutim, ovde se ne radi o filmu već o stvarnom životu. Nišlije su proterane iz Nikšića dok su u Crnoj Gori stranci Nova srpska demokratija, kako kažu, pomagali u izbornoj kampanji.

I nisu to tek tako Nišlije, to su Nišlije naprednjaci. Članovi najjače partije u Srbiji. Makar veći deo njih.

Njihov poverenik kaže da ih nije poslala stranka, nego da su lično angažovani. Ali gde su naučili da se bave izborima ako ne u stranci?

Dobro, neki od njih su promenili po nekoliko stranaka, pa nose i ranija iskustva, ali ostali su naprednjačka čeda, jer su znanje sticali baš tu, u redovima SNS. A i ko bi njih tek tako izabrao?

Od svih mogućih poznavalaca izbora i izbornih radnji, marketinških i ostalih eksperata oni ispadoše najstručniji. Sredili su stranku i izbore u Nišu, pa je sada valjda ideja bila da to isto urade u Nikšiću.

Planove im je pokvarila tamošnja policija koja je, kako je pisalo u zvaničnom saopštenju, utvrdila da su radili bez dozvole. To im je izgleda bila tezga i to “na crno”, jer gle čuda, svi već rade u Nišu i svi u javnom sektoru.

Zli jezici bi rekli da su to baš ti botovi iz javnih preduzeća i ustanova koji inače mešetare po komentarima na portalima u radno vreme, a vikendima dele flajere.

Posebno su poznati po svojim radnjama u izbornoj kampanji. Naravno, za tako nešto nema dokaza, pa nam onda ostaje samo sumnja da su do posla koji im mi, građani plaćamo, došli preko stranke.

Isto kao i sumnja da su zato sada morali, kao dobri stranački vojnici, da se odazovu pozivu za odlazak u Crnu Goru.

Isti zli jezici bi rekli i da je ovo proterivanje jasan dokaz da se Srbija meša, pazi sad, u lokalne izbore u Crnoj Gori. Za šta već ima, sudeći po medijskim natpisima, dosta dokaza.

U Nikšiću je glasanje zakazano za 14. mart, a do sada je više funckionera SNS primećeno u ovom gradu. Neku su otkriveni i na granici sa parama i računarima.

Na ovu kritiku se svi oni ogrnu zastavom Srbije, jer ona valjda najbolje prikriva potencijalno mutne radnje. Tako je odvajkada. Uvek i svuda. Kad pokažu prstom na tebe, ti se brani nacionalizmom.

A mnogo mutnog, sa obe strane, ima u tom izbornom procesu koji je biti ili ne biti i za Mila Đukanovića, rođenog Nikšićanina, ali i za opoziciju. Ona je pobedila na parlamentarnim izborima, ali bi bilo dobro da sada to i potvrdi.

Nišlije su išle da pomažu Srbima, a to bi, kako kaže, učinio i poverenik SNS za Niš Zvezdan Milovanović, ali ga niko nije zvao.

Nije pojasnio samo kako se to “pomaže” na izborima u drugoj zemlji, a da pritom nisi registrovana agencija ili konsultantska kuća koja se bavi pružanjem takvih usluga? Koja to, naravno, i dobro naplaćuje.

Ovde je čak bilo obrnutih slučajeva – pare su iz Srbije nošene u Crnu Goru.

Sve ovo, dakle, nije film, ali ima elemenata klasičnog balkanskog trilera u kojem vekovima jedni drugima gledamo u dvorišta, a da prvo nismo pokosili ni svoje. Neki se ne libe ni da preskoče ogradu, pa epilog neretko bude tragičan.

Zaključak je sličan i u ovoj priči i staje u jednu reč – bruka.

Bruka za one koji su proterani, bruka za SNS, bruka za Niš i bruka za Srbiju čak iako nezvanično učestvuje u ovim ujdurmama, a svakako se od njih zvanično ne ograđuje.

A Njegoš je još odavno lepo napisao:

“Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.”

To su zaboravil i Srbi i Crnogorci, a neki nikada nisu ni znali.

Autor je novinar iz Niša