Onaj Koji Otklanja Strah će i salivati stravu ako zatreba, a šta će organizatori protesta protiv litijuma?

Uspeli je da se okupi na jednom mestu cela Srbiju od Topalka do Bojane Novaković, od Mladena Obradovića do Jelene Riznić, od Srđana Noga do Marinike Tepić.

Ipak, gro protesta bio je onaj, kako se to kaže, običan narod uplašen za svoju budućnost, za zdravlje i životnu sredinu koje, smatraju, ugrožava rudnik Rio Tinta.

Svesni su toga i opozicija i vlast. Zato se opozicionari, pa ni Savo Manojlović iz Kreni-Promeni koji je pre koju godinu pokretnuo prve masovne antilitijumske demonstracije, nisu se preterano isticali.

Naučili se nešto i iz protesta Srbija protiv nasilja, kada dobar deo demonstranata nije blagonaklono gledao na preterano isticanje opozicionih političara, ali i iz ranijih okupljana kada su pokušavali da se nametnu kao lideri protesta koji su organski potekli iz naroda.

Ipak, pomeranje opozicionara u treći plan dovelo je do toga da je ključni deo organizacije skupa, a to je pitanje šta se radi sa masom koja je na protest došla, odnosno kako će se to nezadovoljstvo kanalisati apsolutno prepušteno ljudima koji su više puta pokazali da tome nisu preterano vični, toliko da je bilo govora da ni druge grupacije koje su se latile organizacije skupa nisu znale šta su to smislili prvaci SEOS-a.

Ponovo se do besmisla koristi metod blokada, koji je doživeo potpunu fetišizaciju, jer se jednom pokazao uspešnim, a zanemaruje se da je tada, kada je blokadu organizovao Kreni-Promeni, blokiranje auto-puta bilo samo finiš višemesečne strateške borbe, ali i zbog toga što je režimu tada odgovaralo da privremeno stavi tačku na projekat „Jadar“.

Pre nego što sledeći put pozovu ljude na ulici organizatori bi sami sebi, pre svega, pa onda i bliskom im delu javnosti, trebalo da daju odgovore na pitanja – kako se to protest od više desetina hiljada građana sveo na par stotina njih koji su bili na dve železničke stanice i šta su tačno mislili da će tom blokadom postići.

I vlast je, dakle, svesna činjenice da je većina onih na Terazijama “običan narod”, među kojima i ma i njihovih glasača, pa sada, a to se vidii kroz izjave Njega Jednoga, ali i kroz izveštavanje režimskih medija govore da su se incidenti, a tu misle i na blokade železnice desili NAKON PROTESTA.

Otuda i pozivi za dijalog sa strane režima, kao da nisu upravo oni uništili svaki temelj javne rasprave za ovih 12 godina i kao da nisu pohapsili troje aktivista, a otuda i najava Onog Koji Se u Sve Meša da će ići među narod kako bi pokušao da im razbije strah od litijuma. Plaši me samo da u tom poduhvatu ne odluči i da saliva stravu, s obzirom da u svojim redovima ima one kojima je ovaj običaj blizak.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.