Foto FoNet Marko DragoslavićZa subotu, 10. avgust, zakazan je odsudni protest protiv kopanja litijuma u Beogradu. Do tada održaće se više od 30 protesta u gradovima i opštinama Srbije, i mahom su svuda zabeležena rekordna okupljanja građana u tim sredinama. U Šapcu oko 7.500 građana, Valjevu, Smederevu slično, ali po prvi put bili su i masovniji protesti u Koceljevi, Ubu, Bogatiću…
U Osečini, na primer, bilo je oko 800 građana, što bi bio ekvivalent skupu od 380.000 građana u Beogradu.
Ono što daje poseban pečat protestima je to što se građani spontano okupljaju, najčešće pozivani preko društvenih mreža.
Iako naoko deluje kao lokalna tema, iskopavanje litijuma u Gornjim Nedeljicama, ispostavilo se kao svojevrstan referendum o budućnosti Srbije.
Postalo je očigledno da režim više vodi računa o interesima stranih kompanija nego o interesima, pre svega zdravlju, sopstvenih građana.
Primera radi još uvek se ne zna sadržaj ugovora sa Kinezima u Boru i Majdanpeku, a svaki četvrti stanovnik oboleo je od nekog oblika kancera; besomučno se iscrpljuje nafta u Vojvodini dok tamo pijaću vodu nema skoro polovina stanovništva; poklanja se plodno zemljište Zrenjanina za Ling Long, za koji se više bune Rumuni nego lokalno stanovništvo…
Uzgred, iz ogromnog rezervoara zdrave, pijaće vode u Mačvi moglo bi se delom rešiti snabdevanje gradova u Vojvodini. Uz sve to rudna renta je od tri do pet odsto, što je najmanje u poređenju sa drugim zemljama.
Nakon svega i posle dokazane krađe izbora, u Beogradu je najveći skup bio na poziv Proglasa, oko 18.000 građana na Terzijama, mnogo više bilo je u prvim protestima „Srbija protvi nasilja“, oko 80.000 građana, a ostao je i dalje najmasovniji protest petog oktobra 2000, oko 150.000 građana.
Mnogo toga uprto je u subotu: hoće li biti dovoljno građana da pokažu svoje protivljenje kopanju litijuma, i to ne samo u Gornjim Nedeljicama.
Ujedno je to i pokazatelj odnosa prema vlastima, zapravo autoritarnoj vladavini Aleksandra Vučića.
Uprkos svoj mogućoj mašineriji, ucenama, plaćenim dnevnicama, strogoj partijskoj obavezi, sa stotinama autobusa iz svih krajeva Srbije, primera radi na kontramitingu u Beogradu ili nedavno u Loznici, ne domašuje se masovnost i pokazana energija sa protestnih skupova.
Ubačen je najjači adut, kao referendum o opozivu predsednika države, što Ustav ne poznaje.
I jedno od zajedničkih obeležja protesta da građani ne veruju ni Vučiću ni vlastima, jer su bili mnogo puta (iz)lagani.
Na primer, o tom istom litijumu da je stavljena tačka, a nije…
A naravno, da Ustavni sud radi svoj posao oglasio bi se i oko pokradenih izbora, ali i brojnih primera kršenja Ustava, gde se, na primer, kaže da unutrašnju i spoljnu politiku vodi Vlada Srbije i da predsednik odražava državno jedinstvo.
A toga ovde nema!
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
