Proteste treba nastaviti: U svim mestima u Srbiji, a petkom ili subotom i u Beogradu

Tako je književnik Dejan Tijago Stanković u svojoj poslednjoj kolumni u NIN-u decembra 2022-ge, napisao:

„Znaš, oni su bivši Šešeljevi radikali koji najbolje operišu u haosu, pa haos stalno i prave. Najuži vrh se potpuno posvetio entertejnmentu. Gazda je nečuveni cirkusant, dok njegovi drpaju, on je svaki dan, po ceo dan na TV-u, da bi skretao pažnju sa bitnog, svađa se sa susedima, destabilizuje, stvara psihozu ugroženosti, cmizdri, kuka, najavljuje propast, zastrašuje, pa posle slavi uspehe režima, otvara gradilišta.“

Međutim, ovom temom i odlukama o kopanju litijuma se moramo i dalje baviti.

Aleksandar Vučić je sa svojom SNS mašinerijom od dolaska na vlast, a posebno tokom osmogodišnje funkcije predsednika Republike, istu žestoko zloupotrebljavao. Svojevoljno je donosio mnoge odluke u naše ime i uticao na naše živote, a da često ne samo da nismo bili pitani, nego ni informisani.

I u situaciji promene njegove politike prema iskopavanju litijuma u Srbiji, on pokušava da nas sve iskoristi i zavadi, da stalnim privođenjima i pokretanjem brojnih prekršajnih i krivičnih postupaka uplaši aktiviste i skrši otpor svenarodnog protesta.

Poziva se na to da su u sve uključene i velike sile, EU, NVO sektor i da je sve to kampanja protiv njega lično.

U tome prednjače premijer i predsednica Narodne skupštine. Istovremeno, proverenom demagogijom, kao da nije predsednik Republike, nego lobista Rio Tinta ili premijer, Vučić svojevoljno, a nenadležan, „silazi u narod“…

U stvari, pokušava da umiri svoje biračko telo i sve zbuni, da prizove pojedine stručne i pametne ljude na svoju stranu i da, kao i uvek, zamenom teza, građanske aktiviste i opoziciju optuži da oni izazivaju strah, a one koji ga godinama prozivaju za kršenje Ustava i za nenadležna postupanja, etiketira da to rade iz očaja.

Očajan je onaj koji zbog ličnog rejtinga i moći simulira dijalog. Očajan i dvoličan je je onaj koji navodno jednom rukom poziva na dijalog, a drugom upućuje i ohrabruje BIA, policiju, ali i javno tužilaštvo i sudstvo, da pokažu represiju prema građanima koji su bili najaktivniji u građanskom otporu.

Posle veličanstvenog protestnog skupa u Beogradu 10. avgusta, vrh vlasti pokušava da da se izvuče tehnikom „toplo-hladno“ i razvodni efekat protesta. S jedne strane priznaju da je protest protekao u „konstruktivnoj atmosferi“, ali istovremeno, po svaku cenu brane nezakonito (bez predloga nepostojećeg direktora) angažovanje elitnih policijskih jedinica: SAJ i Žandarmerije.

Nekoliko stotina specijalno obučenih i opremljenih policajaca sa fantomkama je upućeno na nekoliko desetina nezadovoljnih građana. Šta bi se dogodilo da su građani pružili aktivan otpor ili da su im se pridružile pojedine navijačke grupe? Istog dana su krenula hapšenja najmlađih aktivista, hitna procesuiranja i drakonska kažnjavanja.

Odgovor građanske javnosti je bio jasan. Smatramo da su u pravu oni koji kažu da oštricu građanskog protesta ne treba otupiti – onda kada je nedvosmisleno 10. avgusta uspostavljena na visokom nivou.

Proteste treba nastaviti na najrazličitije, što je moguće bezbednije i masovnije načine, u svim mestima u Srbiji, a – petkom ili subotom – i u Beogradu. I to dok su utisci sveži, dok je lepše i toplije vreme i dok su studenti i deca na odmoru.

Treba nastaviti praktične pritiske na vlast, da prekinu sa nezakonitim dovođenjem u policiju i zadržavanjem učesnika protesta.

Staviti van snage sve odluke o nezakonitim i spornim procesuiranjima učesnika protesta, posebno sa nepotkrepljenim kvalifikacijama krivičnog dela „pozivanje na nasilnu promenu državnog uređenja“.

Zašto i sada, kao što je to bilo i krajem juna, glavni organizatori protesta ne bi postavili rok Vladi i predsedniku Republike da se decidno izjasne o postavljenom zahtevu.

Na primer, da do 24. avgusta zakažu sednicu Vlade i Narodne skupštine sa ovom temom, a do 31. avgusta da donesu konačne odluke.

Sasvim je legitimno zahtevati od Ane Brnabić nove predsednice Narodne skupštine, da do subote pronađe i izjasne se o narodnoj inicijativi sa 38.000 potpisa građana o zabrani iskopavanja litijuma i bora koja se navodno „izgubila“ u Skupštini u vreme predsednikovanja Vladimira Orlića, sadašnjeg direktora BIA.

Tek onda bi od 31 avgusta i 1. septembra, eventualno, ukoliko ponovo ne bude reakcije, bile donete odluke o radikalnijim merama građanske neposlušnosti.

Autor je bivši sudija i član Visokog saveta sudstva, član CEPRIS-a

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa