Protesti i govornici

Negde su u organizaciji članice Saveza za Srbiju, negde Pokret slobodnih građana, negde građanska udruženja koja se ovih dana ujedinjuju u Građanski front, a u većini mesta svi oni zajedno. Svaki svoj slobodni dan iskoristio sam da se odazovem pozivima da držim govore u pobunjenim mestima, a na tom teškom i neveselom putu triput su mi se desila sranja i to ne od naprednjaka. Ovo je priča o tim sranjima.

Prvo, Ruma. Još početkom januara Lazar me zvao da govorim u Rumi. Lazar vam je jedan od najkvalitetnijih članova Demokratske stranke, čovek koji je dosta toga rizikovao da bi mi u svom gradu organizovao nekoliko književnih večeri proteklih godina, kada su se za to dobijale otvorene pretnje i slale vanredne inspekcije. Nekoliko dana pre protesta na kom je trebalo da govorim, Lazar mi je javio kako mu je zabranjeno da učestvuje u organizaciji, jer je „žuti lopov“.

Pu, p…. im materina retardirana. Lazarova najgora osobina je što i pored svega još uvek navija za Crvenu zvezdu, kakav crni, odnosno žuti lopov. Pitam ga kakve vam to budale organizuju protest, a on mi objasni da su to neki lokalni mentoli, nadrkani na Vučića, ali i na demokrate, te da on ne želi da pravi probleme, zbog čega je istupio iz organizacije. Dobro, onda me baš zabole da dolazim u Rumu i držim govor, sve i da me lokalni mentoli pozovu, a nisu me zvali. U Rumi je trenutno situacija takva da ti degeni svakog petka Lazara zovu da im obezbedi ozvučenje.

Onda, Apatin. Protesti tek što su počeli, a momci koji organizuju #1od5miliona u Apatinu zvali su me da dođem i održim govor. Bez razmišljanja sam prihvatio. Dva dana pre dolaska, međutim, javlja mi se neki zvrndov na Fejsbuku i spamuje me sa deset linkova, koji bi trebalo da mi dokažu kako je ekipa iz Apatina povezana sa naprednjacima i kako će pripadnici te „grupe građana“ moje gostovanje iskoristiti da bi se sa mnom slikali i tim slikama se dičili u kampanji za buduće lokalne izbore.

Pozovem Lazara i pitam ga kakva je ekipa u Apatinu, a on kaže ekipa je okej, ne brini. Pitam isto i Baneta Trifunovića, on mi kaže Apatinci su super, nemaš frke. Međutim, ludak nastavlja, sad se već predstavljajući kao Jeremićev poverenik u Apatinu i „zvanični“ predstavnik Saveza za Srbiju. Sisaj bre karu, friku. Blokiram ga i odem u Apatin, grad koji se do sada nikada ni protiv koga nije bunio. Popnem se na klupu, „naj..em se majke“ Vučiću, sednem u kola, vratim se u Beograd. Sve bilo super, ljudi me grlili. Sledećeg jutra, međutim, neka tetka mi na Fejsbuku piše kako sam se grdno ogrešio o proteste svojim dolaskom u Apatin, zna ona dobro situaciju tamo. Jedi bre govna, napišem joj i blokiram je.

I na kraju, Požarevac. Pokret „Jasno i glasno“ organizovao mi je prvu književnu promociju u tom gradu ikad, u februaru, 2018. Književno veče bilo je u prepunoj kafani, nekoliko metara od lokalnog sedišta SNS. Bila je to divna književno-aktivistička diverzija, koje ću se dugo sećati. Kad sam video da „Jasno i glasno“ učestvuje u protestima #1od5miliona, bilo mi je baš drago, jer od njih u Požarevcu boljih nema. Bilo mi je doduše i malo čudno što me ne zovu da govorim, kad me već zovu iz sedamdeset drugih mesta. Kad sam video da „Jasno i glasno“ menjaju slogan protesta iz #1od5miliona u #niKurtaniMurta, pretpostavio sam da, u skladu sa najnovijim razvojem događaja u pojedinim sredinama, verovatno imaju problema sa lokalnim jastrebovima Saveza za Srbiju.

Pitam je l’ treba podrška, a dame iz pokreta odgovaraju kako su od početka htele da me zovu da održim govor, međutim, problem je u tome što je tamo u organizaciji neka budala koga Požarevljani zovu „Gašićev kurir Jovica“. Svaki put kad neko pomene Marka Vidojkovića, „kurir Jovica“ se zacrveni i urla: „Ne može Vidojković!“ Pu, majku li mu jeb.., mora da je to jedan od onih ljubomornih, kažem ja, a one mi odgovaraju kako je njegov glavni argument bio da ne mogu da govorim jer sam kod Jeremića u stranci. Ali, ja nisam kod Jeremića u stranci, objašnjavam i saznajem da je on na taj opšte poznati argument odgovorio kako će odseći sebi levo jaje ako budem govornik u Požarevcu. Ovo je bio prvi i poslednji put da sam nekoga zvao s predlogom da držim govor.

U međuvremenu, „Gašićev kurir Jovica“, zajedno sa Savezom za Srbiju, praktično je izbacio „Jasno i glasno“ iz organizacije. Pokret je nastavio sa učestvovanjem na protestu, sa svojim sloganom, ali i sa svojim akcijama. Prošle subote su članice, u svojstvu tetaka iz Kanade, na primer, nosile paket redovu Vulinu u požarevačku kasarnu. U međuvremenu se pojavila i otežavajuća okolnost u vidu „drugarskih“ upozorenja iz Saveza za Srbiju, tipa: „Kako ste hrabre, svaka vam čast! Šteta je što nećemo moći da vam pomognemo ako vam se nešto desi, a svašta može da vam se desi, jer su naprednjaci jako opasni.“

Je… ja mater svima koji učestvuju u protestima, a nisu im meta naprednjaci, već ostali borci protiv Vučićeve tiranije. Serem se u usta svakom smradu kome je stranački ili interes njegove grupe građana iznad demontiranja Vučićevog režima. Ili možda ti govnari znaju nešto što mi ne znamo? Možda je za njih Vučić već prošlost, a ovi protesti predizborna kampanja za vremena posle Vučića? Nekome bi se zbog ovakvih sranja protesti smučili. Srećom, odavno sam naučio da su protesti sve samo ne dobro zezanje, a naročito su mučni ovi, protiv jednog od najvećih gadova koje je srpska politička scena izrodila.

Zato ću nastaviti da govorim gde god me pozovu. Osim u Rumi i Požarevcu. Idemo dalje, do pobede.