Protesti i naša deca

Za to što je nezadovoljstvo protestanata bilo jače od rizika zaražavanja, zaslužni su mladi ljudi kojih u ranijim protestima skoro da i nije bilo.

Mladost je davala snagu i njihovim zahtevima. Najpre su se pobunili studenti zbog najave zatvaranja studentskih domova, a njihov zahtev da do toga ne dođe usvojen je ekspresno. Potom se pobunila celokupna mladost zbog najave ponovnog uvođenja policijskog časa, pa je i njihov zahtev da do toga ne dođe ekspresno usvojen.

Ali, do prekida protesta ipak nije došlo, jer su mladi nezadovoljni i zbog drugih problema. Kako oni nisu zajednički, razne grupe mladih isticala su i kolidirajuće zahteve, zbog kojih je dolazilo do verbalnih čarki. Razlike su postojale i u načinima izražavanja nezadovoljstva.

Većina je protestovala parolama, uzvicima, izjavama i drugim uljudnim sredstvima. Ali, bilo je i onih koji su palili automobile, bacali Molotovljeve koktele, petarde, kamenice, limenke, stvarajući metež u kojem su povređivani i policajci.

I taj metež su stvarali mladi ljudi, ali nekako drukčiji zbog nabreklih mišića, tetovaža i veštine „Stići i uteći“, tako da su podsećali na izgrednike sportskih stadiona i dvorana, kojima je u njihovim godinama pripadao i Vučić.

Kada je policija zapanjujućom brutalnošću krenula na nasilne protestante, oni su se brzo i spretno povukli, prepuštajući vršnjacima koji nisu bili nasilni pa nisu bežali da plate ceh za ono što su učinili izgrednici.

Da im se to ne bi opet desilo, narednog dana su protestovali sedeći a potom i na većem odstojanju od izgrednika.

Zbog mladosti i oni su protestovali glasno, a na momente i burno, ali to i priliči deci i unucima starijih građana koji su učestvovali na mitinzima „Jedan od pet miliona“.

Na te mlade ljude, koji su bili goloruki i letnje odeveni, brutalno je nasrtala policija sa pancirima, šlemovima i štitovima, bacajući suzavac i mlateći pendrecima, čime su pokazivali šta se krije iza izborne parole „Vučić, za našu decu“.

Oni koji su na koronaprotestima napadali i povređivali policajce nisu hapšeni niti bili u zatvoru. To su, ni kriva ni dužna, doživela naša deca, žrtve možda i sračunatih provokacija.

Zato ostaje da uzviknemo: Vučiću, oslobodi one u koje si se pre izbora kleo.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji