Lični stav Hanibala Kovača: Šta su pokazali protesti protiv kopanja litijuma u Srbiji?

Prva stvar je ta da bez obzira na to kako su se i na koji način izbori u Srbiji završili u korist SNS-a, niko nije glasao za to da bude otrovan i da se zemlja pretvori u večito jalovište.

U predizbornim obraćanjima javnost je odavno obaveštena od strane tadašnje premijerke i predsednika Vučića da će Zakon o eksproprijaciji zemljišta biti povučen iz procedure i vraćen na nova preispitivanja i razmatranja.

Posle decembarskih izbora retorika čelnih ljudi države se potpuno promenila i odjednom je Rio Tinto za njih postao glavni zamajac za ekonomski prosperitet naše zemlje, a litijum vredniji od zlata koje poseduje Južna Afrika.

Danas nam se od SNS telala preko prorežimskih medija svakodnevno šalju poruke i ubeđivanja da je litijum najvažnija sirovina koju imamo pod zemljom i da je upravo litijum taj koji će nam drastično povećati BDP i da će boljitak od poklanjanja srpske zemlje osetiti penzioneri, a nakon njih prosveta, zdravsto, zaposleni u javnim preduzećima i lokalnim samoupravama. Svakako lepo zvuči, ali nije istinito, jer pozadina je mnogo pokvarenija i zloćudnija po svakog stanovnika ove zemlje.

Na sreću narod je shvatio da nam u tom slučaju trovanje ne gine i žitelji gotovo svih gradova su se podigli u sveopšti protest. Neverovatno zvuči, ali upravo je to ono što je Vučić hteo, jer on nije glup čovek i vrlo je svesno aktuelizovao temu Rio Tinta jer je postao očajan zbog istraživanja koja gleda na dnevnom nivou, a koja mu govore da on jednostavno više nema većinu. Vučićev cilj sa Rio Tintom je sprečavanje stvaranja jedinstvenog bloka koji predstavlja većinu građana, a koji su protiv njega. I čega se dosetio?

Dosetka je sledeća – protest protiv kopanja litijuma po svaku cenu treba prikazati kao nazadan desničarski pokret koji čine ljudi koji liče na četnike iz Bulajićevih filmova da bi pokazao da je proevropski političar koji želi da modernizuje Srbiju, čemu se grčevito opiru desničari koji su protiv napretka i blagostanja u Srbiji.

Vučićeva računica je da će Zapad šefove proevropskih stranaka u Srbiji jednog po jednog da „slomi preko kolena“ dok će se sa desnicom on sam razračunati i iznutra je razbiti kao što je to uradio preko Milice Zavetnice u poslednjem izbornom ciklusu. Pažnju građana probudila je činjenica da se u nekim gradovima, gde to može da prođe, kao glavni govornik pojavljuje profesor Ratko Ristić, koga prati ikonografija gibanice, četništva i velikosrpske ideologije. Podsećam vas da je pomenuti profesor bio nosilac liste sadašnje ministarke Milice Zavetnice na decembarskim beogradskim izborima.

Matematika Vučićeva je za upućene providna jer na taj način želi da zagadi atmosferu i da proteste smuči svima onima koji su drugačijeg, proevropskog, stava i koji bez obzira na to ne žele da toj istoj Evropi dozvole da truje narod Srbije.

Rio Tinto takođe ne sedi skrštenih ruku jer je izlobirao nemačkog kancelara Šolca da dođe u Srbiju i pomogne Vučiću da dobro zamuti vodu i skrene fokus sa svih gorućih problema u Srbiji kojih je mnogo i zbog kojih svoju poziciju svakako gubi.

Ovoga puta Vučić je pogrešio jer narod Srbije očito nije lud te nije naseo na takve podmetačine i spinovanja i jasno je stavio do znanja proteklih dana da Rio Tinta sigurno neće biti. Cela Srbija očekuje da se po tom pitanju zvanično oglasi i ProGlas i to će onda biti početak kraja vladavine Aleksandra Vučića i njegove kamarile bez obzira na činjenicu da SPC i dalje mudro o ovoj temi ćuti.

Ako je verovati broju građana na ulicama Srbije proteklih dana stvar je jasna – Rio Tinto marš iz Srbije.

Autor je novinar iz Šapca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.