Evo, francuska centralna administracija izvela je na ulice, pored desetina hiljada policajaca, i teška oklopna vozila u nameri da zaustavi nemire, koji po svojoj brojnosti, i rušilačkim karakteristikama podsećaju na revoluciju. A nastali su zbog toga što je jedan policajac u toku rutinskog pregleda vozila, zbog neposlušnosti, ustrelio jednog mladog vozača.
Pa šta, rekle bi, možda, neke naše osione partokrate!? Policajac je samo vršio svoju dužnost!?
Da li je smrt mladog francuskog tinejdžera uzrok ili povod za ovo najnovije francusko vrenje u toku koga se spaljuju automobili, vozovi, tramvaji, zgrade…?
Ubistvo francuskog tinejdžera je bilo samo okidač za provalu građanskog nezadovoljstva, koje u talasima, već dugo vremena, nadire prema vrhu države, i koje je posledica nespremnosti tog vrha da na demokratski način postupno uparuje svoja vladalačka htenja sa legitimnim zahtevima građana u oblasti ekonomije, radnih i ljudskih prava itd.
Ono je, da konkretizujemo, posledica „pobede“ aktuelnog korporativno-partokratskog vrha Francuske prilikom donošenja seta zakona o penzionim reformama, kojima je, pored ostalog, produžen radni vek zaposlenih za dve godine.
Borba po tom pitanju između sindikata, građana i ostalih, s jedne, i francuske državne administracije, s druge strane, trajala je dugo. Bila je burna i praćena velikim neredima po francuskim gradovima. I korporativno-partokratski vrh Francuske je „pobedio“.
Ali samo do novog povoda, koji je bio novi okidač da ogromno, godinama akumulirano, nezadovoljstvo građana ponovo pokulja kao neugašeni vulkan, te da napravi štetu i proizvede žrtve koje su znatno veće od onih koje bi nastale da je korporativno-partokratski vrh uvažio stavove građana u vezi sa penzionim reformama.
I što je najgore, ako taj „vrh“ Francuske i ovom prilikom „pobedi“ građane, onda će za kratko vreme uslediti novi, još žešći, „bunt“ građana koji može biti sudbinski koban za veliku francusku naciju.
Isto je i sa korporativno-politokratskim „vrhom“ Rusije i svim takvim ja-pa-ja-ja-skim državnim „vrhovima“ u svetu, pa i sa srpskim državnim „vrhom“.
Srpska partokratija nije do sada pokazala da je spremna da uči na napred spomenutim i drugim primerima, jer se čini da ni ona ne radi za blagodet svih, već samo za interes malog broja građana.
To je očigledno i iz njenog ponašanja nakon pomorstva učenika i mladih ljudi u „Ribnikaru“, Malom Orašju i Duboni.
Ako srpska administracija „pobedi“ bunt građana čiji je okidač bio „Ribnikar“, Malo Orašje i Dubona, onda treba očekivati, kao i u Francuskoj, novi i još masovniji i snažniji bunt sa nepredvidivim posledicama. Jer, život i istorija pokazuju da je „poraz“ vlasti od građana uvek bio blagorodniji po razvoj nacije, od pobede korporativno-partokratskih „moćnika“ nad nacijom!
Autor je inženjer
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.