Protiv besplatnog javnog prevoza

Navešću sopstvena iskustva života u neboderu sa dva lifta. Naizgled samo stanari sa viših spratova koriste lift, dok oni sa nižih (kod mene su u prizemlju prodavnice, a ne stanovi) idu i pešice. Kada je u jednom trenutku u našoj zgradi organizovana skupština stanara radi dogovora o plaćanju troškova pogona i popravke liftova iz svakog domaćinstva, stanari nižih spratova su se pobunili i odbili da plate. Rekli su oni isto ono što je napisao Centar za zelene politike da ga oni ne upotrebljavaju.

Pojedine moje susede sa viših spratova je razgnevio ovaj licemeran stav prema korišćenju lifta i plaćanju troškova rada i servisiranja lifta. Neki od njih su bili vrlo vispreni i odmah su predložili da onda vrata liftova na nižim spratovima budu zamandaljena i da, stanari tamo, zbilja, idu samo stepenicama. To se, naravno, komšijama sa nižih etaža nikako nije dopalo i diskusija je okončana dogovorom da svi stanari plaćaju.

Javnim kolektivnim prevozom sam se, na neki način, bavio praktično u Pančevu. Da bih popularisao veće korišćenje pančevačkog javnog kolektivnog prevoza nekad davno, u sklopu prve promocije evropskog Dana bez automobila u Pančevu, sam samo tog dana, između ostalog, uveo besplatnu uslugu prevoza autobusima. Rafinerija nafte Pančevo je na našu molbu donirala naftu za autobuse.

U lokalnoj skupštini i izvršnom odboru (gradskoj vladi) sam se mnogo puta zalagao za niže cene autobuskih karata, odnosno subvencionisani kolektivni javni prevoz. Uvek sam bio protiv gledišta koja prevoz putnika u naseljenim mestima predstavljaju kao čisto ekonomsku delatnost jer je ono, ipak, nešto više.

Sa druge strane, jedan sam od retkih, ako ne i jedini odbornik koji je u pančevačkoj skupštini glasao protiv besplatnog javnog kolektivnog prevoza za penzionere.

Mislio sam tada i sad mislim da je u pitanju običan populistički potez kojim se lako podilazi najstarijim sugrađanima, kao velikoj i važnoj grupi birača. Rekao sam za skupštinskom govornicom da treba kroz plaćanje autobuske karte, makar i u obliku simbolične cene od 1 dinara (danas bi to bilo 5 ili 10 dinara), očuvati odnos odgovornosti građana, potrošača prema pružanju usluga jer živimo i radimo u društvu sa tržišnom privredom.

Još pre mnogo decenija je Andre Gorz zapisao (u nas objavljeno u knjizi Ekologija i politika) nešto što je zapazilo više ekonomista da ono što nema cenu, nema vrednost. Drugim rečima, ono što je besplatno nemilice se, nehajno troši.

Istovremeno sam u skupštini pokušao da predlog izmenim i dopunim: da svi u Pančevu, ne samo penzioneri, koji koriste autobus plaćaju kartu, ali daleko manje od tržišne cene. Koliko manje bila bi već stvar dogovora i proračuna prilikom planiranja gradskog budžeta. Suština je da bi razliku između ekonomske i povlašćene cene javnog kolektivnog prevoza pokrivala lokalna vlast budžetskim sredstvima.

Više puta sam objašnjavao da javni kolektivni prevoz ima značaj za naseljena mesta i lokalnu samoupravu ne samo zbog mobilnosti sugrađana, nego i iz mnogih drugih razloga: ekoloških, zdravstvenih, ekonomskih, urbanističkih i saobraćajnih. Tada to tzv. demokratska vlast nije prihvatila, a sad, pretpostavljam, će kao ljuta opozicija oberučke prigrliti i javno podržavati.

Naravno, u izmenjenom, ulepšanom obliku koji zagovara Centar za zelene politike, da svima prevoz bude besplatan. Ovu meru bi trebalo uvesti tek kada popuste stege tržišne privrede, a do tada ovaj predlog deluje demagoški i može biti kontraproduktivan. Do sada je, naime, za sve lokalne samouprave javni kolektivni prevoz u državnoj, javnoj svojini bio vrlo veliki teret.

Sa uvođenjem besplatnog prevoza postaće neizdrživo breme. Kvalitet usluge će sigurno opasti.

Jedno od već viđenih rešenja će biti privatizacija javnog preduzeća za prevoz ili uvođenje javno privatnog partnerstva (PPP – Public private partnership). U teoriji ovo, za mnoge ekonomiste, zvuči izvanredno, ali u našoj stvarnosti, bez razvijene pravne države, nezavisnih ustanova i razrađenog sistema PPP, to je put u korupciju i dalje urušavanje javnog sektora.

Autor je ekološki stručnjak iz Pančeva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.