Protraćeni životi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Istok=diskonituitet (preživljavanje Istoka bilo je moguće jer se hranio beskonačnom ljudskom energijom; sistem vladanja je uvek bio takav da je u svemu podsticao diskonituitet, pojedinac je bio nebitan – ljudi su bili „zamenljivi“, struke nisu imale autonomiju). Zapad=kontinuitet (malobrojni narodi koji su preživaljvali tako što su naučili se u društvu tolerišu i bolje povezuju, svaka osoba je bila bitna, struke su bile svetinja, preživljavalo se od kontinuiteta strukovnog znanja). A vekovni diskontinuitet čini svoje. Koliko je kontinuitet važan u društvu najbolje pokazuj istorija SVIH struka na Zapadu u poslednjih 1000 g. Kako su nastale ikone bilo koje struke? Kontinuiranim radom brojnih predhodnika. Geteov „Faust“ je nastao tako što je pre toga bilo napisano 99 „Fausta“. Ili, na libreto Mestastazija „Artaserse“ 94 kompozitora (Vinči, Hase, Skarlati, Galupi, Jameli, Johan Bah, Pičini,…) je napisalo svoje opere. A na njegov libreto Olimpijada“ opere je napisalo 64 konpozitora (Leo, Hasse, Vivaldi, Misliveček,….). Bez Stamica, Lukezija, Johana Baha, Gretrija, Goseka, Sakinija, Mislivečeka, Dušeka, Sen-Žorža, Ditersdorfa, Salijeri, Vanhala, Pičinija, Gacanige, Paisijela… ne bi bilo ni Mocarta. Ko ne veruje neka presluša Gazaniginog „Don Žuana“ iz koga je nastao Mocartov „Don Đovani“ ili presluša Paizjelovog „Seviljskog berberina“ iz koga je nastala Mocartova „Figarova ženidba“ i Rosinijev „Seviljski berberin“. U Srbiji 30 g diskonituiteta proizvelo to da na ulici, putevima i u drugim segmentima naših života – vlada „ruski rulet“. Već 3 generacije naše dece nije savladalo prostorno-vremenske pojmove preticanja (poslednja 2 veka) i druge bitne stvari za opstanak jer najteža je stvar kontinuirano prenošenje baznih pojmova sa odraslih na decu od čega zavisii njihova kasnija operacionalna sposobnost i opstanak nekog društva.

   1. Fantasticna opservacija

   2. Dragi kolega sa mašinca, tekst vam je zavodljiv i tačan taman koliko da zavede. Ta divna Evropa je i pokretač dva prilično velika rata i mnogo nešto manjih. Evropa je i ogavni kolonijalizam kralja Leopolda i Francuskih kraljeva, Engleskih koji sus satirali veći deo sveta da bi u Evropi cvetala i trajala „Struka“. Ima toga još dosta dragi kolega, ali se pitam kako ovo smetnuste s uma i istok tako olako poistovetiste sa suštinom zla?

2. Poštovani gospodine Živkoviću, koliko juče, ovo što ste napisali izložio sam svojoj supruzi… Imamo po 70 godina… časnih 70 i 40 godina uspešnog rada za društvo… Pitao sam je: Čime smo nas dvoje zaslužili ovo što nam se poslednjih 30 godina dogodilo i dogadja? Šta smo to loše uradili ili nismo dobro uradili da bi smo danas bežali od ove umobolne stvarnosti? Da li je trebalo da udjemo u neku stranku i počnemo da „saradjujrmo“ sa stranačkim kolegama u prljavim poslovima, da osnivamo firme – tašna, mašna- i tali mo se sa poznanicima koji su zauzeli mesta u državnoj upravi, strankama, pokupovali bud zašto preduzeća… Gde smo to pogrešili…?
   Danas ipak, rećiću vam, ne pristajemo na ludilo… Otišli smo iz Srbije (ne na način kralja Milana: Abdicirao sam jer ne mogu da vladam narodom koji prezirem…) Otišli smo negde, u neko inostranstvo, ostajući na istom mestu, u istom stanu, u istom Beogradu. Ali, mentalno smo van ove umobolnice, ponekad uključimo N1 ili pretrčimo portale na telefonima, tek da bismo čuli šta se tamo (ovde) dogadja i nastavljamo život bežeći od „razuzdane gomile“, Huna, kako rekoste, u nameri da ostanemo svoji, da sačuvamo zdrav razum… Bez iluzija da će bilo ko uspeti da se izbori sa čoporom divljih zveri koji je okupirao ovu zemlju.

3. Naša nesreća je i to što decenijama nemamo odgovornu i sposobnu elitu, tj. osobe koje upravljaju državom. Delom zbog toga što je elita nesposobna, delom zato što je pohlepna, delom zato što mora da sluša i da izvršava zadatke koji joj se izdaju sa strane.
   Devedesetih su državom upravljale profesionalne patriote, uglavnom mutirani komunisti. Nisu gubili vreme, već su u toku vladavine punili džepove (bankovne račune, otvorene ko zna gde sve) i podizali palate sebi. Patriotizam je bio najunosniji biznis. Onda su ih smenili slobodnije misleći, koji takođe nisu gubili vreme, čak su vreme punjenja džepova skratili. Privredu koju su prethodnici bacili na kolena, tj. upropastili, ovi su dokusurili. Onda su te slobodnije misleće smenili mutirani radikali i derivati raznih prethodnih stranaka. Ideologije koju su do tada formalno zastupali više nisu važne. Zapravo – nema više ideologije. Ne može se slepa pokornost Vođi nazvati ideologijom. Kao skakavci, ostavljaju pustoš iza sebe. Sada smo u njihovom Zlatnom dobu.
   Mladi koji nemaju političkih a imaju poslovnih ambicija, ne žele da ispravljaju te krive Drine i odlaze, odlaze…

4. Odličan tekst

5. Тачно је да парафразирамо Иву Андрића – дођу таква времена кад фукара завлада а памет заћути
   Да ли аутор хоће да каже међутим да је тај Иво Андрић који је роман „На Дрини ћуприја“ написао под окупацијом у Београду „побегао од традиционализма“?
   Пре ће бити да је побегао од ондашње „Нове Европе“ коју су нам ти исти окупатори продали преупаковану.
   И да свуда око нас бежи омладина са истока на запад, и то чак и више из земаља те и такве ЕУ којој јелте тежимо. Нешто је погрешно са овом сликом а ви закључите шта.

   1. Vi spominjete Nemačku pa evo vam poređenje kako je u zatvoru u Nemačkoj živela teroriskinja i kako je u Srbiji na slobodi živela naučna radnica. Frakcija Crvene Brigade (Rote Armee Fraktion; RAF) takođe poznata i kao Bader-Majnhof grupa. Teroriskinja Ulrike Meinhof zatvorena je u zatvoru u Köln-Ossendorfu. Bila je u samici 20 meseci. Mučili su je tako što su joj puštali noću glasnu muziku i nisu gasili svetlo…. Pa vidite Bobo ja sam u Beogradu na slobodi (akademska radnica) već tri decenije imam gori život nego Urlike Meinhof u zatvoru u Nemačkoj. Znači noću nema spavanja: splavovi, kafane trešti muzika, u zgradam se uvek svako veče nađe da neko ima žurku, rođendan, rođenje deteta…obavezna pirotehnika (petarde, vatromet tj. eksploziv), a ima i pištolja, kalašnjikova……svetlo seva … u parkićima omladina celu noć sa zvučnicima, deci dosadno, noću žurke danju spavanje….kad ko hoće i kako hoće….o čemu vi Bobo pričate ako tako žive ljudi koji se bave naukom u Srbiji….