Providne odore

Sveštenici, a u mnogim zemljama i sudije, nose posebne odore koje bi trebalo da pošalju posmatraču poruku da nije reč o običnim ljudima, već o ličnostima dostojnim poštovanja, koje su zbog svojih neuobičajenih kvaliteta dostojne da zastupaju više vrednosti, duhovne ili moralne. Stoga nose odore koje čine da izgleda kao da oni i nemaju ljudski oblik i sve što je u njima obično, ljudsko, a pogotovo mane, nije ni važno. U Srbiji su, međutim, i to ne prvi put, sveštenici i sudije učinili da se ispod odore, kao da je providna, vidi sva, u ovom slučaju veoma ružna, ljudska golotinja. Vrhovni sud Srbije poništio je, naime, kaznu od godinu dana zatvora bivšem igumanu fruškogorskog manastira Hopovo Ilarionu, koji se u stvari zove Jovan Mišić, koja je mu izrečena zbog bluda nad maloletnicima.
Mišića je optužnica teretila da je 2001. u Dvorskoj bašti u Sremskim Karlovcima navodio na blud maloletne dečake čija su imena navedena u optužnici. Njega su tada, zbog pritužbi dečaka da im „neki čika Jova daje novac da rade neke stvari“, roditelji pratili, uhvatili i pretukli, i potom se obratili vladiki sremskom Vasiliju. Vladika je Mišića samo premestio, pa je početkom 2005. hrvatska policija morala da ga protera zbog sumnje za pedofiliju u Orahovici.
Vrhovni sud je presudu Okružnog suda u Novom Sadu, prema izjavi Mišićevog advokata, poništio iz proceduralnih razloga. Ako je to tačno onda se valja zapitati da li je veće Okružnog suda proceduru kršilo slučajno, zbog toga što sudije nisu umele da obave svoj posao, ili namerno, jer su sudije podlegle opštoj političkoj klimi u kojoj je Srpska pravoslavna crkva privilegovana, dozvoljava joj se da se umeša i u ono u šta ne bi smela, a velikodušno joj je odobren i pristup državnoj kasi. Odatle do nedostatka volje da se crkveni službenici kazne za nepoštovanje zakona mali je korak. Setimo se samo slučaja vranjskog vladike Pahomija kome je takođe suđeno za pedofiliju, a zbog mantije u sudu je imao poseban tretman.