Prst u oko roditeljima streljane dece: Pismo majke učenice „Ribnikara“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Tekst pun emocija, sa dubokim pijetetom prema pobijenoj deci i njihovim roditeljima, kao i čuvaru i njegovoj porodici. Hvala gospođi, majci Gordani Gavrić što je sažeto opisala misli i osećanja brojnih ljudi kojima ponašanje i reakcije roditelja, čija osećanja ne dopiru dalje od isfolirane brige za komfor svojih potomčića, predstavljaju više od „prsta u oko“.

2. Velika je tragedija za svu decu i njihove roditelje u Ribnikaru. Posebno za roditelje stradale dece i porodicu cuvara! Ali, vreme je da struka pocne da radi svoj posao! Nekako smo olako struku gurnuli u zapecak i pustili da preovladava medijsko nadmetanje najglasnijih!!! Struka i samo struka svugde i uvek!!!

3. Samo bih hteo da poručim svima da budu pametni i oprezni, jer lako može „Ribnikar“ i da se sruši, i onda imamo divnu a skupu parcelu u centru grada. A ovi razbojnici će iskoristiti prvu priliku koju vide, budite sigurni. Išao sam u „Ribnikar“ osam godina i voleo bih da ta škola nastavi da postoji, a opet možda bi trebalo baš tu učionicu pretvoriti u memorijalni centar…nisam pametan, ali znam da neki već merkaju parcelu.

4. Užas i saosećanje su reakcije normalnog čoveka na tragediju, i razumevanje za porodice žrtava, ali nije nedostatak empatije, već objektivna stvarnost, da oni ne mogu odlučivati o sudbini škole. Smrt deteta podjednako boli, i u centru Beograda i Duboni i svakom mestu na svetu, barem u tome ne bi trebalo da postoje privilegovani

5. Od prvog dana imam istu misao – kabinet za istoriju pretvoriti u memorijalnu sobu, a ostatak škole da nastavi da služi deci iz Ribnikara. Čika Dragan nije mogao da spreči da se oružje slobodno kupuje i dobija dozvola za isto ali Država to može da uradi i tako smanji broj ubistava i ostavi ih u domenu kriminala.
   Neka zavlada sloga među ljudima, ne trebaju nam dva tabora ni u Ribnikaru ni drugde.

6. Ne mogu a da ne primetim namerno zaobilazenje istine u tekstu gospodje. Pod okriljem empatije i sa jasnom namerom da izazove bes nedovoljno upucenih ljudi a opet spremnih da bace osudu,gospodja prica o svecanoj sali i priredbama ?! Pa niko nikada ali apsolutno nikada nije pomenuo svecanu salu,i to gospodja vrlo dobro zna…Preziveloj deci Ribnikara se tendenciozno,vrlo uporno stavlja zig na celo,ne oprasta im se sto su zivi i sto su deca ?! Niko u nasoj skoli nije pravio priredbe,ni za kraj skolske godine,ni za Novu godinu,ni za Sv.Savu… umesto toga pravili su a i mi roditelji sa njima crteze,skulpture,pisali pesme i pustali balone u znak secanja na streljane drugare. Deca Ribnikara i njihovi nastavnici su jedini koji su uradili bilo sta sto je uradjeno u smislu odavanja pocasti i secanja na stradale andjele. Savet roditelja,predstavnika svih i svakog ponaosob odeljenja koje smo sami birali i ispocetka potvrdili u izboru ,su prvi koji su jos u maju mesecu predlozili osnivanje Menorijalnog centra u okviru skole. Nepromenjena situacija je i danas. Ne postoji roditelj u skoli koji je protiv Memorijalnog centra. Ne kutak,soba,citava zgrada u K. Milutina. I vi to znate. Vrlo dobro znate. Ali se ne slazemo jer je protivno zdravom razumu, da deci budu oduzete sale,skolsko dvoriste?! Ne slazete se ni vi,ali ostavljate da tu bitku za svoju i Vase dete neko drugi vodi,dok vi prosipate pateticno neistinite price a cilj je sta ? Sigurno ne pomirenje i konstruktivan plan. Uostalom,ako je ta skola toliko grozna i od ratna,roditelji sebicni i neempaticni,a zasto lepo onda ne uzmete svoje dete za ruku i lagano ga prebacite u neki drugu,bolju skolu i svima nam skratite muke ???

7. Gospodja priča o svečanoj sali a Vi o nekim drugim salama i igralištu ?!!! Mislite na fiskulturnu salu ? Ostajete bez nje ? Pa stvarno nema smisla da se to preživeloj deci uskrati, nemaju gde pa moraju baš tu.
   A preživeloj deci upravo Vi i Vaši istomišljenici stavljaju žig na čelo, samo toga niste svesni.
   Vreme će pokazati, kao što već pokazuje, da je upravo tako okruženje i stvorilo Kostu.

8. Prva sam bila za Memorijalni Centar,mislim da deca nemaju psiholoski prave sance,da se oporave,da zaborave,delimicno,ako nastave pohadjati nastavu u toj skoli Ribnikar.Samo neznam ni to dali je pravi potez.Mislim zbog toga sta bi sve trebalo rusiti.Svojevremeno se trebala zgrada Vlade srusiti.Ili,ipak su ovo deca dozivela.Treba ustupak uciniti.I sto bolje im organizovati dalje skolovanje,dalji zivot,na nekom drugon mestu.

9. Podržavam svaku Vašu reč i pridružujem se saosećanju sa roditeljima streljane dece ,kao i osudi onih roditelja koji su slepi za bol ljudi kojima je zločin 3. maja oduzeo decu i roditeljstvo .