Prva fabrika posle 40 godina

Prvo, to što ljudi odlaze iz Priboja, nije nikakva novina. Trend odlaska, pre svega mladog, obrazovanog, mogu slobodno reći, najkvalitetnijeg stanovništva, prisutan je, rekao bih, poslednjih trideset godina. I to nije problem samo Priboja i sličnih mesta u Srbiji, već je paradigma stanja svih država nekadašnje Jugoslavije, pa čak i šire.

Razlozi takvog stanja su brojni, ali ono što bih izdvojio jeste pogrešna, pogubna, nacionalistička politika 90-ih godina, koja je od naših društava stvorila besperspektivani prostor. Posledice takve politike dugo ćemo osećati, a štetu još duže sanirati.

Drugo, fabrika koja je otvorena prilikom posete predsednika Republike Srbije, prvi je novoizgrađeni (greenfield) proizvodni objekat u Priboju u poslednjih 40 godina.

Podsetio bih, poslednja izgrađena fabrika u Priboju bila je FAP-ova „Montaža“ sredinom 80-ih godina prošlog veka!

Tendenciozni i zlonamerni komentari samog čina otvaranja fabrike predstavljaju zamagljivanje činjenice da u pomenutoj novoizgrađenoj fabrici trenutno radi 160 ljudi, sa planom da se uposli ukupno 400 ljudi. Ako neko misli da je taj broj mali, za početak treba da se upita da li je sam nekoga zaposlio ili učinio da i jedan čovek dobije bilo kakvo radno mesto. Pored toga, sam vlasnik fabrike je na ceremoniji otvaranja fabrike najavio da tu nije kraj investicijama te kompanije u naš grad. Ako ništa drugo, za mene to predstavlja dobar signal, čime se otvara perspektiva za bolju budućnost, i važan preduslov za opstanak i ostanak ljudi u svojim zavičajima.

Treće, to da su plate niske, takođe nije novina. Plate u Priboju su u nekim firmama na nivou minimalne zarade, dok su u drugim nešto veće.

Međutim, da stvari pogledamo i razmotrimo ovako:

Složićete se da je situacija po pitanju zapošljavanja danas nešto bolja u odnosu na period od pre nekoliko godina. Naime, oni što su bili nezaposleni, sada imaju priliku da rade i za svoj rad primaju kakvu-takvu platu. Osim toga, prvi put, posle dosta godina u Priboju je uspostavljeno tržište rada, posebno u industriji, gde radnici imaju mogućnost prelaska iz jedne firme u drugu. Pojedini inženjeri prelazili su iz jedne fabrike u drugu, u potrazi za boljim platama i uslovima rada, što je bilo nezamislivo unazad nekoliko godina.

Pored toga, nije tajna da poslodavci već duže vreme imaju problem sa manjkom kvalifikovane radne snage, što se pre svega odnosi na inženjere, ekonomiste, ali i varioce, glodače i druge kvalifikovane radnike, zanatskih usmerenja.

Ako bi se postavilo pitanje odgovornosti koje se odnosi na niske – minimalne zarade, složićete se da je država u mogućnosti samo da propiše minimalnu zaradu (što i radi). Tržište rada je to koje se kao što rekoh polako uspostavlja i svojom „nevidljivom rukom“ određuje cenu rada, u zavisnosti, pre svega, od veština, znanja i kvalifikacija sa kojima raspolažu tražioci zaposlenja. Posao nas koji se bavimo politikom je da što više ulažemo u obrazovanje i podstičemo investiranje i otvaranje novih radnih mesta čime ćemo doći do većih zarada za radnike.

Naglasio bih činjenicu koja me pomalo zabrinjava, a to je da u dogledno vreme određena zanimanja mogu postati deficitarna (ako već nisu) pa ćemo biti u situaciji da „uvozimo“ radnu snagu. To samo po sebi nije loše, jer je to na neki način i usud Priboja, koji je zahvaljujući tim divnim ljudima, koji su se naselili nakon 50-ih godina od kasabe pretvoren u moderan industrijski grad.

Pitanje izgradnje dobre saobraćajnice koja će nas bolje povezati, ne samo sa ostatkom Srbije već i sa državama u našem neposrednom susedstvu, od ključnog je značaja za naš grad. U tom kontekstu treba shvatiti potrebu da se realizuje put Kokin Brod (Nova Varoš) Priboj, jer je „pravo čudo“ kako smo uspeli da pridobijemo naklonost investitora da ulažu u Priboj, imajući u vidu infrastrukturnu nepovezanost i geografsku udaljenost od glavnih putnih koridora.

Pored svega toga, u Priboju u ovom trenutku imamo sedam investitora.

Po pitanju hotela „Terme 36,6“ moram da podsetim na sledeće – ta investicija je veoma značajna za Stari Priboj, toliko da se može reći kako služi na ponos svim stanovnicima Priboja. Privatna investicija od nekoliko miliona evra u ruinirani hotel Bić pokrenula je investicije u građevinsku i putnu infrastrukturu, kao i uređenje Stare čaršije, što se nije desilo u poslednjih nekoliko decenija. Otvaranjem hotela „Terme 36,6“, Stari Priboj je, zadržavajući svoj autentični izgled, zasijao punim sjajem, što će, po mom sudu, imati ogromne pozitivne efekte, ne samo u smislu poboljšanih životnih uslova za sve građane, rasta cena nekretnina, atraktivnosti stanovanja, već i za razvoj ugostiteljstva, turizma, trgovine itd.

Podsećam da je Priboj u poslednjih 5-6 godina na polju ekonomskog razvoja napravio ozbiljne pomake. U slobodnoj industrijskoj zoni trenutno radi oko 540 radnika na realnim, produktivnim poslovima. Ističem „realnim“ poslovima, jer plate radnici zarađuju u proizvodnji, za razliku od decenijske prakse gde su zarade isplaćivane iz državnog budžeta.

Danas Priboj može da se pohvali novom infrastrukturom.

Zasluge za očigledan boljitak Priboja imaju svi. Pre svih građani Priboja, ali i politički i društveni akteri, kako na lokalnom tako i na republičkom nivou. Svi smo dali doprinos da se loš trend preokrene u dobrom pravcu kako bi Priboj koji toliko volimo uspeo.

Autor je koordinator za Sandžak Socijaldemokratske partije Srbije