Prva rata za oprost grehova

Znalo se da će Dijana, kao što su to pre nje uradili Predrag Koluvija i Goran Papić, dati intervju portalu Objektiva. Isto tako se znalo da će, kao u navedenim intervjuima, uloga glavnog negativca biti dodeljena Nebojši Stefanoviću, ministru odbrane u tehničkom mandatu. Hrkalović je tu otišla najdalje optužujući svog bivšeg nadređenog za prisluškivanje Vučića, zaštitu Belivuka i to da je „čisto, nepatvoreno zlo“, ali žanrovski to je repriza već viđenog.

Nije teško proniknuti u motive Dijane Hrkalović da svog nekadašnjeg šefa „baci pod voz“. Godinama unazad, kada je neko koristio sintagmu „duboka država“ sva je prilika da je mislio na nju. Dakle, ona vrlo dobro zna pravila igre, nije preterano reći da je dobar deo pravila i ustanovila.

A jedno od pravila glasi da se krivica i nevinost u Vučićevoj Srbiji ne dokazuje pred sudom. Pravosuđe u dobroj meri ovde samo pravno uobličuje odluke koje donosi krug oko Vučića.
Hrkalović je, po sopstvenom priznanju, imala mnogo vremena da razmišlja u pritvoru i – razmislila je. Ona je uhapšena kao Stefanovićeva saradnica i tu je sliku valjalo promeniti.
Odbacila je vrhunskog krivičnog advokata zarad Đukanovića i vrlo brzo je puštena iz pritvora. Napadi tabloida su prestali, a meta optužbi za prisluškivanje i saradnju sa Belivukom postao je uglavnom sam Stefanović.

Intervju za Objektiv je u tom smislu samo prva rata kredita za indulgenciju koju joj je Vučić već udelio.

Znatno mutnije u celoj priči je zbog čega je odabran trenutak da se, stiče se utisak, stavi tačka na političku karijeru Nebojše Stefanovića. Napadi na Stefanovića traju već godinama, praktično od hapšenja Predraga Koluvije i priča o umešanosti Andreja Vučića. Stisak oko Stefanovića se stezao do njegovog izbacivanja iz vrha stranke, a onda je počeo da popušta. Vučić mu je „ljudski oprostio“, a za njim su mu oprostili i tabloidi. Stefanović je, sve to vreme, dostojanstveno nosio uniformu naprednjačkog trockiste, čekajući da oluja prođe. I kako se umnožavao broj događaja sa Vučićem, množile su se šanse da Stefanović ostane u Vladi.

A onda su sve te šanse zbrisane u malo manje od dva sata intervjua. Ako ikada i saznamo zbog čega se to tako odigralo bića nam mala uteha za spoznaju da je blizina predsedniku u ovoj zemlji jedini dokaz krivice ili nevinosti.