Niz godina nije bilo otvorenih napada na nezavisne intelektualce, pisce i druge istaknute umetnike – pripadnike Druge Srbije, udruženja koje su oni osnovali na početku devedesetih godina sa namerom da stanu na put naletu nacionalističke i ratnohuškačke politike.
To što su napadi utihnuli, smatrao sam da je pozitivan civilizacijski trend. Za mene je bilo pravo iznenađenje kad je Željko Injac, glavni urednik sajta „Vidovdan“ obnovio napad na Drugu Srbiju, napisavši u svom reagovanju „Top-lista nadrealista u Danasu“: „Ništa neuobičajeno da liberalni i drugosrbijanski mediji gotovo sve što ima srpski nacionalni predznak etiketiraju kao ekstremističko“(Danas 12. XII 2017). Ovom izjavom on je sebe svrstao u „prvosrbijance“, o kojima istorija već sada nema reči hvale.
Injac je pročitao u Danasu jedan osvrt na sajtu „Vidovdan“ objavljenu „Top-listu haških lobista“ (tvitovi podrške radu Haškog tribunala i osudi generala Mladića) i reagovao.
Urednik „Vidovdana“ pogrdno govori o drugosrbijancima, a evo šta je o njima napisala uvažena Borka Pavićević u tekstu „Druga Srbija“ (Danas 2-3. XII 2017): „Druga Srbija je svoje obrise dobila po negaciji nacionalističkih krugova, medija i celokupne propagande iz vremena režima Slobodana Miloševića. Beogradski krug sa kojim je identifikovana Druga Srbija, formiran je kao udruženje ( u listu je naveden spisak svih 214 članova) intelektualne elite Srbije za protivljenje politici memorandumske Srbije, kao kreativna pobuna protiv nacionalizma, zla, zločina, uništavanja i samouništavanja. U osnovi je bio jugoslovenski i zato nužno antinacionalistički“.
U Injacovom reagovanju sve je okrenuto naglavačke. On prigovara Danasu i delu građanske opozicije da nemaju sluha za svoj narod i izražava ponos što, po njegovom mišljenju, veliki broj čitalaca lista i većina srpskog naroda ne deli oduševljenje presudom generalu Mladiću i da ne idealizuje Hag. Verujem da on ne bi osećao ponos već stid, da je svojevremeno pročitao izveštaj u Danasu sa suđenja u Hagu vojniku RS Draženu Erdemoviću, mladiću rođenom iz mešovitog braka Srbina i Hrvatice. Erdemović je tada priznao da je on po naređenju Mladićevih vojskovođa organizatora masovnog pogubljenja, samo u jednom danu streljao u Srebrenici više od sedamdeset nedužnih Bošnjaka, vezanih ruku a neke nevezanih očiju! On je u sudnici naglas ridao i lio pokajničke suze, što nije odbio naređenje a verovatno i zbog košmarnih snova i neprospavanih noći prožetih sećanjem na leševe popadale jednih preko drugih posle streljanja, kao cepanice drva rasturene po zemlji posle kipanja s kamiona!
„Autorima tvitova u Danasu, poput Šutanovca, očigledno je proradila savest. Oni su postali svesni političkih minusa u javnosti zbog glorifikacije osude srpskog generala“, istakao je Injac. Očito, on je pri proceni sadašnjeg političkog trenutka u Srbiji promašio. Jer, svaki dan sve je vidljivije da, pod pritiskom liberalnih i građanskih partija i istaknutih intelektualaca, demokratska i antinacionalistička svest građana u našoj zemlji jača i razvija se. U Srbiji dolazi novo vreme. Posle višedecenijske indoktrinacije nacionalizmom, koji je po mišljenju indijskog nobelovca Tagore, organizovana sebičnost koja se nužno zatvara u nepodnošljivo društvo, početna promena društvene svesti je ohrabrujući istorijski neminovan napredak.
Kad je u tekstu napisao da hiljadu godina zatvorskih kazni za Srbe u Hagu, jasno govori o „nepristrasnosti“ haškog suda, Injac je pokazao da mnogo ne mari, kao i mnogi pre njega, za izjavu doskorašnjeg tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića u Danasu, „da je najviše zločinaca poteklo iz Srbije, a moj je posao bio da utvrđivanjem individualne odgovornosti Srba, koji su činili zločine u naše ime, skinem ljagu sa srpskog imena“.
Primetno je da urednika sajta „Vidovdan“ uopšte nisu dotakle reči iz kolumne „Katarza“ sociologa i kolumniste Alekseja Kišjuhasa (Danas 9-10. XII 2017), koji vapi za sprovođenjem ovog ljudskog čina: „Radi se o katarzi. O ličnom pročišćenju nakon tragičnog etničkog čišćenja. Očistimo svoju dušu razumevanjem da nije trebalo, da nije bilo dobro, i da su naši heroji u balkanskoj drami obične kukavice, kada ne pljačkaju belu tehniku, dečacima vezuju ruke žicom pre metka u potiljak. Jer, u suprotnom, sve ovo što preživljavamo je samo primirje, tek prvi čin, bez konačnog raspleta“.
Autor je politikolog iz Nove Varoši
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.