Pseudodemokratski izbori

Ipak, izbori nisu osnažili, već dodatno urušili demokratiju, cinici bi rekli „operacija uspela, pacijent umro,” i ne bi mnogo pogrešili.

Stanje demokratije u Srbiji se naravno ne može svesti samo na izbore, demokratija propada kada su ugrožene podela vlasti i vladavina prava, kada nema kontrolne uloge parlamenta, medija, i civilnog društva, kada država ne obezbeđuje ostvarivanje osnovnih prava. Ali, bez slobodnih i poštenih izbora, teško da se bilo koji od ovih negativnih procesa može usporiti, zaustaviti, ili preokrenuti. 

Izbori se već nekoliko ciklusa održavaju na takav način da su prava učesnika u najvećoj meri zaštićena, ali su učesnici suštinski neravnopravni. Vladajuće stranke dominiraju u medijima i raspolažu javnim resursima, često brišući granicu između partije i države, i ta neravnopravnost je vremenom dovela do toga da izbori više ne služe za suštinsku proveru vlasti, već za njenu povremenu potvrdu. 

Vlast koja formalno ističe privrženost demokratiji i nameru da Srbiju približi Evropskoj uniji sve teže pravda takvo stanje. Izveštaj Evropske komisije iz 2018. godine, u delu ispunjenosti političkih kriterijuma koji se odnose na demokratiju, isticao je kao probleme neravnopravnost učesnika na izborima i nedostatke u ispunjavanju osnovnih funkcija parlamenta.

Komisija je u sledećem izveštaju navela negativan uticaj političke polarizacije na rad demokratskih institucija. Ove godine, zbog nedostatka napretka u oblasti vladavine prava, prvi put nije otvoreno nijedno novo pregovaračko poglavlje, dok je poslednji izveštaj američke organizacije Fridom haus okarakterisao Srbiju kao hibridni režim.

Poslednjih godina opozicija u Srbiji traži da se ovakvo stanje promeni, dok vlast, suočena sa pretnjom bojkota demokratskih institucija, ulaže ozbiljne napore da sve izgleda kao da je u najboljem redu. Vođen je dijalog sa opozicionim akterima, promenjeni su neki zakoni, ali se onda otišlo korak dalje i snižavanjem izbornog praga promenjen je sam izborni sistem.

Na izbornim procedurama se intervenisalo u hodu, uvek sa istom svrhom, da se podstakne veće učešće i listi i birača na izborima. Strah od pandemije je to dodatno otežao, pa su menjana i pravila o sakupljanju potpisa i prijavljivanju za glasanje van biračkog mesta. Izbori su zbog proceduralnih propusta ponovljeni na iznenađujuće velikom broju biračkih mesta, sve da bi izgledalo kao da je procedura u potpunosti poštovana.

Vlast se u ovom inženjeringu izbora ipak preigrala. Na izbore je, što zbog epidemije, što zbog bojkota, izašlo najmanje birača u poslednjih nekoliko decenija. Glasovi su raspršeni na prevelik broj aktera, pa je većina listi ostala ispod čak i smanjenog praga.

Dominacija vladajuće stranke na izborima tako se odrazila i na skupštinu koja neće biti politički reprezentativna, neće biti mesto u kome se rešavaju politički sukobi. Takvi izbori su u suštini pseudodemokratski; iako višepartijski izbori postoje, kao i ostale formalne demokratske institucije, one služe da daju legitimitet nedemokratskoj dominaciji vladajuće stranke.

Zato je, dok obeležavamo Međunarodni dan demokratije, važno podsetiti se da su izbori u Srbiji daleko od „praznika demokratije,” ali se za njih vredi boriti, oni ipak ostaju glavni način kojim će demokratija oživeti.

Tekst je nastao povodom Međunarodnog dana demokratije i praćenja ispunjavanja političkih kriterijuma za pristupanje Srbije Evropskoj uniji

Autor je savetnik za javne politike i istraživanja, Crta