Pseudokampanja

Vakuum je stvoren do „prve subote“, odnosno prvih sedam dana, jer su većina važnijih učesnika izbora obustavili svoje aktivnosti. Usporili su i sa nominovanjem i sa predstavljanjem i sa uličnim performansima. Delom iz pijeteta, a delom zato što ne bi uopšte bili jako vidljivi koliko žele da budu. Atentat je priča koja je pokrila sve druge priče. Budući da se jedan broj važnih stranaka oslanja potpuno na profesionalne agencije koje im odrađuju i sređuju sve što njihovi lideri žele da imaju sa biračima i od njih, to im je potrebno vremena da agencije prouče situaciju i izvuku zaključke.

Ali, i u ovoj beogradskoj kampanji bez kampanje dva su se toka izdvojila i sudarila. Prvi je Vučićev – njegov štab besomučno nastavlja sa aktivnostima kojima nastoji da ispuni vakuum nakon atentata. Totalno promenivši za tu svrhu Vučićev javni nastup – od svetskog političara za formate poput Davosa u zaštitnika kosovskih Srba, ovaj nastup može delovati kao naizmenična vatra i led. Što znači da dovede do pucanja, odnosno do oštećenja rejtinga koje možda u finišu kampanje neće moći da se popravi.

I tako napuklog ga očekuje sudar sa tim drugim tokom kampanje koji proizvodi borbeno krilo Đilasovog bloka – Jeremićeva Narodna stranka. Iz njenih redova stižu najave kakvi će plakati biti lepljeni na Oliverovu „četeresnicu“, odnosno 40 dana, koji padaju baš pred izbornu tišinu. Na njima su gospodari severnog Kosova – Zvonko, Milan i Zelja – pojavljivanje tih lica je samo po sebi diverzija po Vučićev nastup. I to time jača diverzija što se on više i duže pojavljuje na masovno gledanim televizijama poput Pinka i Hepija. Možda to do izbornih štabova ne dopire, ali Srbija je došla u medijsku situaciju da se više može saznati od drugih ljudi po slavama i privatnim okupljanjima, nego praćenjem svih mogućih ozbiljnih i senzacionalističkih medija, pa i društvenih mreža. Uključujući i korisne životne informacija tipa kako se ne onesvestiti ako nađeš posao bota u zagušljivom televizijskom studiju tokom Vučićevih dugih nastupa do toga koliko se može zaraditi u opozicionoj kampanji „od vrata do vrata“ ili kao terenski istraživač javnog mnjenja. Kako stvar dakle sve više izmiče profesionalcima raznih profila, sve više su mogući neočekivani obrti. Baš kao i u svakom zapletu u kome je početna osnova ubistvo. I u kome se ljudsko biće koje je stradalo potpuno potisne u dehumanizovani plan.