Poštovani A. Vučiću, Poštovana A. Brnabić,
Obraćam se ovim putem kao vlasnik psa i u ime svih drugih vlasnika pasa u Beogradu i širom Srbije koji su direktno pogođeni vašom današnjom odlukom kojom se ukida večernji termin od 20 do 21h za šetanje naših kućnih ljubimaca.
U saopštenju koje su preneli svi mediji stoji da je ova odluka doneta nakon konsultacija sa stručnjacima. Ne znam sa kojim ste se stručnjacima konsultovali u vezi sa ovim pitanjem, ali imam debeli razlog da sumnjam u njihovu stručnost.
I u zdrav razum.
Ko god da drži do svog profesionalnog integriteta – bilo da je u pitanju lekar, veterinar, policijac, vojnik, sudija – ne bi mogao da predloži ovako radikalnu meru kojom se ni na koji način ne suzbija širenje pandemije, već se stvara utisak da vlast, čiji ste vi najviši predstavnici, sprovodi samovolju, teror, diže psihozu i vrši dodatni pritisak na građane koji su ionako psihički i materijalno opterećeni svojim bezmalo nerešivim trenutnim egzistencijalnim stanjem.
Moram da vas razočaram, ali vaša zamisao da se moj i još milion i po pasa u Srbiji suzdrže od obavljanja svojih fizioloških potreba po 12 sati (radnim danima) odnosno po 14 sati (vikendom) je teško sprovodiva u delo, a osim toga daje odličan šlagvort nama vlasnicima pasa – slobodno nas zovite „kučkari“ – da pređemo u ilegalu i sa fantomkama na glavi otpočnemo gerilsko ratovanje po beogradskim ulicama.
Sumnjam dakle da bilo kome može ići u korist ovo besmisleno i bezumno pooštravanje mera za šetanje pasa. Teško mi je da naslutim koji su vas razlozi nagnali da donesete ovu odluku. Koji god da je bio povod, smatram da je ovo pitanje moglo i moralo da se reši na elegantniji način bez ukidanja slobode kretanja za vlasničke pse u periodu od 20 do 21h.
Morate imati na umu da nismo svi privilegovani da živimo u kući sa baštom.
Naprotiv, velika većina nas živi u stanovima, u višespratnicama, u urbanim betonskim celinama, bez privatnih zelenih površina na kojima bi naši psi mogli da se olakšaju u bilo koje doba dana ili noći. Morate takođe imati na umu da među vlasničkim psima ima dosta onih koji su bolesni ili stari, pa bi uzdržavanje od fizioloških potreba u tako dugom vremenskom periodu moglo da prouzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme, pa čak da dovede i do fatalnog ishoda.
Ukoliko ste ovom odlukom hteli da sankcionišete okupljanje ljudi u većim ili manjim grupicama ili pak sprečite eventualne zloupotrebe, to ste mogli da rešite na bezbroj maštovitijih i efikasnijih načina, a ne ovim besmislenim potezom kojim odajete utisak da vam u fokusu nije prevencija širenja virusa korone, već iživljavanje, ugnjetavanje građana ove zemlje i gaženje po osnovnim ljudskim slobodama.
Podsetiću vas takođe da u Italiji, koja je najpogođenija epidemijom virusa korona, ovakva mera zabrane nikada i nigde nije uvođena, pa čak ni u Bergamu, koji, prema zvaničnim podacima, broji najveći broj žrtava.
Možda znate, možda ne znate, ali za veliku većinu nas „kučkara“, naši psi su članovi porodice, neko za koga smo spremni sve da učinimo kako bismo ih spasili, sačuvali i zaštitili. Baš kao i svoju decu.
Moja ćerka ima 12 godina, a moj pas tri godine. Često u šali kažem da imam jedno dvonogo i jedno četvoronogo dete. Mislim da neću preterati ako kažem da većina kučkara misli i oseća isto što i ja.
Apelujem još jednom na vas da pod hitno povučete ovu besmislenu odluku kojom podstičete anarhiju i građansku neposlušnost, što će vam se obiti o glavu jer se kučkari neće plašiti vaših policijskih patrola i komšija potkazivača.
Ako odlučite da hapsite i privodite, krenite slobodno od mene!
Autorka je kučkarka sa Zvezdare
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.