Psihijatarka, buduća ministarka prosvete

Ona ima „veliko iskustvo i može da preuzme odgovornost viđenja toga resora“ (Tanjug). Tačno, ona ima veliko političko i rukovodilačko iskustvo.

Bila je poslanica u bezbroj mandata, ministarka zdravlja, ministarka za demografiju i populacionu politiku, savetnica je Ani Brnabić.

Njena izlaganja u parlamentu i obraćanja javnosti su dobro smišljena i „umivena“, vešta je u komunikaciji, za njom se ne vuku nepovoljni politički repovi.

A da li je to dovoljna kvalifikacija za ministra prosvete, da li je Slavica Đukić Dejanović objavila bilo koji rad o problematici u obrazovnom sistemu, da li iza sebe ima neki analitički tekst o slabostima u našem obrazovanju?

Podatak da je ona redovna profesorka na univerzitetu nije ubedljiva preporuka za ovo ministarsko mesto. A u toj oblasti muka i teškoća napretek.

Reforma se zaglavila na vezi između srednjeg i visokog obrazovanja, projekat „državna matura“ je propao, „platni razredi“ za zaposlene u obrazovanju su „na ledu“, vaspitna uloga škole je zapostavljena, u školama je sve više vršnjačkog siledžijstva.

Možda je SPS, predlažući Slavicu Đukić za ministarku prosvete, imao u vidu da je njena uža oblast psihijatrija, da na fakultetu predaje taj predmet, da je bila direktorka Psihijatrijske klinike „Laza Lazarević“.

Stranka verovatno veruje da će joj to iskustvo zaista pomoći na ovoj osetljivoj funkciji, možda smatra da je našem obrazovanju potreban stručnjak za mentalno zdravlje.

U političkoj praksi ove vlasti resor prosvete služi kao utočište za one političare kojima treba naći „odgovarajue mesto“.

Smenjivali su se tu neuspešni ministri Žarko Obradović, Srđan Verbić, Mladen Šarčević, Branko Ružić, svi treće violine u političkoj garnituri. A nekad su ministri bili Stojan Novaković, Milan Kujundžić, Vladan Đozđević.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.