Psihologija „kiselog lajka“

Istina je da su kreatori Fejsbuka prepoznali potrebu za raznovrsnijim izražavanjem mišljenja i emocija i dopunili prvobitni lajk drugim znakovima. Na Instagramu je taj izbor i dalje sužen.

Ponašanje ljudi u realnosti se sasvim jasno oslikava i prenosi na virtuelni svet.

U realnosti smo zasigurno svi imali iskustva sa „kiselim osmehom“, bilo da smo ga sami proizveli, ili da su nas drugi počastili njime u nekoj situaciji.

Iza kiselog osmeha, mogu se kriti emocije kao što su ljubomora i zavist.

Ako je vaš kolega dobio unapređenje koje ste baš vi želeli i mukotrpno radili na tome, kada vam saopšti tu, za njega lepu vest, maksimum koji u tom trenutku može dobiti od vas je kiseli osmeh. Osim emocija, kiseli osmeh u realnosti mogu da izazovu i misli.

Ako mislite da je profesor kod koga polažete težak ispit ispričao neviđeno glup vic, častićete ga kiselim osmehom kako ga ne biste uvredili.

Ekvivalent za kiseli osmeh u virtuelnom svetu može biti „kiseli lajk“. Kiseli lajk se može definisati kao čin kliktanja ikonice „like“ na društvenim mrežama od strane korisnika, pri čemu korisnik ne oseća istinsko zadovoljstvo ili odobravanje prema sadržaju.

Razlozi ovako neautentičnog ponašanja na društvenim mrežama mogu biti identični kao i u realnosti.

Postojanje društvenog pritiska može biti prvi razlog. Da li u želji da podržite prijatelja, kolegu ili članove porodice kliknete lajk, iako vam se objava ne dopada, bilo da je neprimerena ili puna gramatičkih grešaka?

U takvim situacijama namećete sebi društveni pritisak i primoravate sebe da pokažete privrženost i lojalnost bliskim ljudima.

Da li je to možda „lajk sažaljenja“?

Drugi razlog se može odnositi na društvenu validaciju i reciprocitet.

Lajkovi služe kao potvrda društvenog statusa. Spremni smo da lajkom damo potvrdu drugima kako bi drugi na isti način uzvratili i nama kada postanemo gladni pažnje.

Ovu potkategoriju kiselog lajka možemo nazvati i „ekonomski kiseli lajk“.

Treći razlog može imati veze sa samoprezentacijom.

Nekada smo spremni da lajkujemo sadržaj sa kojim se ne slažemo ili ga čak i ne razumemo samo da bismo drugima projektovali određenu sliku o sebi.

Danas je na primer popularno da budemo ekološki osvešćena osoba ili vegeterijanac, pa ćemo kliknuti lajk da bismo doprineli željenom imidžu, iako u realnosti možda zagađujemo okolinu ili jedemo meso.

Ovu potkategoriju bismo mogli nazvati „kiseli imidž lajk“.

Kao poslednji razlog neautentičnog lajkovanja može biti izbegavanje potencijalnih sukoba. Zamislite da ste dečko neke samoljubive devojke, koja voli da pravi selfije i insistira na tome da je lajk dokaz ljubavi. Sigurna sam da ćete joj uputiti „kiseli nesvađalački lajk“.

U realnosti to isto radite kiselim osmehom, ako vam se ne svidi njena nova frizura.

Za razliku od kiselog osmeha koji se može videti, kiseli lajk ostaje sakriven i uvek sa druge strane ekrana, a mi možemo samo naslućivati šta se krije iza svačijeg lajka. Međutim, ovo je umarajući proces, a mnogo je efikasnije da sebi objasnite šta se krije iza vašeg kiselog lajka.

Kiseli lajk neće nikome naneti štetu osim vama samima. Ukoliko osetite emocionalnu iscrpljenost, strah od osude ili odbacivanja, kao i nemogućnost samoizražavanja, kontaktirajte svog izabranog psihologa ili psihoterapeuta.

Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho ludens“

https://www.psiholudens.org/

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.