Psihologija prosečnog i natprosečnog hejtera

A da li ste se zapitali zašto to ne radite? Odgovorićete da vi niste prosečan hejter i najverovatnije ste u pravu.

Vi onda, verovatno, pripadate grupi natprosečnih hejtera koji hejtuju prosečne hejtere, ali to rade u sebi.

Pošto cilj ovog teksta nije hejtovanje, već razumevanje, potrudiću se da objasnim kako smo svi u manjoj ili većoj meri hejteri.

Društvene mreže su odlična platforma za ispoljavanje hejterstva, a meni predstavljaju pravu laboratoriju za socijalnu psihologiju.

Način razmišljanja prosečnog i natprosečnog hejtera se mogu sagledati kroz prizmu dva sistema razmišljanja o kojima je govorio Kahneman.

Prvi sistem jeste brz, automatski i emotivni način razmišljanja.

Prosečni hejter ne razmišlja duboko o onome što je pročitao, već refleksno hejtuje, pre nego što je i pročitao sadržaj.

Njegovo ponašanje je vođeno nesvesnim procesima i dovoljno je da čim vidi sadržaj koji ga iritira ili sa kojim se ne slaže, spremno reaguje uvredama i napadima.

Osim toga, on podleže greškama u mišljenju od kojih je najvažnija pristrasnost ka negativnosti, što podrazumeva njegovu stalnu tendenciju da se fokusira na negativne informacije i kritiku, čak i kada je okružen pozitivnim ili neutralnim sadržajima.

Efekat sidrenja mu pomaže da zauvek ostane usidren u svojoj matrici negativnog razmišljanja i ne postoji taj racionalni argument koji će prosečnog hejtera izvući na površinu.

Može se reći da je prosečni hejter usidren u dubinama svoje površnosti. Možda sada ovo izgleda kao da hejtujem prosečnog hejtera i da se i sama rukovodim ovim prvim sistemom razmišljanja, ali to naravno nije tačno i sada je trenutak za predstavljanje drugog sistema razmišljanja.

Drugi sistem razmišljanja, kojim se rukovode natprosečni hejteri, je sporiji misaoni proces koji zahteva više energije, truda i kritičkog promišljanja. Natprosečni hejter temeljno, pažljivo i argumentovano prilazi hejtovanju.

On preferira analitički način razmišljanja, ima visok stepen samokontrole i što je najvažnije, ima sposobnost da ispravlja greške u mišljenju koje su nastale u prvom sistemu.

Zato, natprosečni hejter uvek vređa promišljeno i sa ciljem, kako bi ukazao na glupost, neznanje, površnost ili bezobrazluk.

Dobra vest je da smo svi mi opremljeni i prvim i drugim sistemom razmišljanja, ali možemo izabrati koji će sistem dominirati našom psihom. Kao odličan primer prvog i drugog sistema razmišljanja, sasvim fino se može videti u komentarima ispod teksta koji sam nedavno napisala, pod naslovom „Kupujte kao idiot“.

Botovi se, naravno, ne računaju, jer oni su posebna kategorija čiji je proces razmišljanja indoktriniran i psihologiji botova se može posvetiti čitav tekst. (Ups, upravo bacih prosečan hejt).

Ukoliko se odlučite za prvi sistem, svrstaćete sebe u kategoriju prosečnog hejtera, a ukoliko se odlučite za drugi, čestitam, postali ste natprosečni hejter.

Međutim, ukoliko odlučite da kombinujete oba sistema i uspete da nađete idealan balans, onda ste vlasnik fleksibilnog načina razmišljanja, što znači da vi uopšte niste hejter. Vi ste osoba otvorenog uma, koja je spremna da prihvati nove informacije, ispoljava kreativnost u rešavanju problema i sposobna je da menja perspektive.

Fleksibilan način razmišljanja je važan kriterijum mentalnog zdravlja, te ovaj tekst nije namenjen vama, jer ovde se bavimo društvenim anomalijama, ali je svakako lepo i retko sresti ovakav način razmišljanja u komentarima na internetu.

Mada, možda je ovaj tekst ipak namenjen vama, jer ćete znati da ipak niste usamljeni.

Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho ludens“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.