Psihološki vodič kroz dva miliona dinara

Tamo će vas sačekati dekoltirana i raspevana službenica koja će preuzeti dokumentaciju i ukoliko primeti da nešto nedostaje, neće vam to reći, da vas ne bi uznemirila.

Umesto toga, dobićete rešenje koje se odbija, pa ćete doći ponovo sa dopunom dokumentacije.

Ako ste ovoga puta imali sreće i doneli sve što je potrebno, to ćete znati na osnovu pasivno agresivnog i ironičnog stila komunikacije dotične službenice, čak i pre zvaničnog rešenja koje vam stiže na adresu u roku od nekoliko dana.

Nakon toga, dobijate rešenje u kojem vas obaveštavaju da ste uspešno registrovani.

Međutim, službenica je napravila slovne greške i vi podnosite reklamaciju, koja se veoma brzo usvaja.

Prava avantura, po kojoj je agencija i dobila naziv, počinje kada treba da ispunite svoju zakonsku obavezu da se u predviđenom roku registrujete u tzv. Registar stvarnih vlasnika.

Pošto je sve pre ovog završnog koraka išlo nestvarno glatko u ovom koraku se testira vaša krajnja ozbiljnost i spremnost da idete brže, jače, bolje ka svom cilju. Od vas će zahtevati da se registrujete kao stvarni vlasnik u istoj agenciji, pošto ste prilikom osnivanja bili nestvarni.

Avanturistička privredna razigranost je obezbedila najsavremenije softvere koji omogućavaju da ovaj proces teče brže, jače i bolje nego ranije.

A ne, ranije nije bilo toga.

U svakom slučaju, meni kao prosečno informatički pismenoj osobi bilo je potrebno više sati da proučim tehnička uputstva i instaliram sve što je potrebno da ovaj jednostavan proces privedem kraju.

Nažalost, ta kratka osmočasovna avantura je morala biti prekinuta, jer sam imala elektronski zakazan termin za izradu pasoša u Ljermontovoj.

Kao savesni građanin stigla sam deset minuta ranije, a na licu mesta, sačekalo me je gradilište i službenik koji mi je rekao da moram da idem na Novi Beograd, jer se zgrada renovira. Prilikom zakazivanja niko me nije obavestio o tome.

Ma, šta će mi pasoš, pomislila sam, ionako neću imati para da putujem, jer ću otplaćivati kaznu od dva miliona dinara, jer ne uspevam da se registrujem u registar stvarnih vlasnika.

Sa olakšanjem sam se vratila kući, jer oduvek je važilo pravilo da se veliki problemi uspešno rešavaju još većim problemima. Ipak, palo mi je na pamet da uštedim dva miliona tako što ću kontaktirati natprosečno informatički pismenu osobu, IT stručnjaka, koji je zaposlen u APR-u kao tehnička podrška.

Ispostavilo se da njihov zaposleni IT stručnjak, ustvari, IT polustručnjak nije uspeo da reši problem, ali je predložio da koristim drugi kompjuter. Pošto sam to već uradila, predložio je da probam na još nekom računaru.

Na pitanje da li mogu da odnesem svoj laptop i pokaže mi kako da rešim problem, dobijam negativan odgovor.

Na sledeće pitanje da li mogu da dođem i lično se upišem u registar stvarnih vlasnika, dobijam isti, negativni odgovor.

Problem sa najsavremenijim softverima APR rešava veoma elegantno i kreativno, tako što vam ne dozvoljava da se upišete u registar stvarnih vlasnika lično, a ne možete da se upišete ni elektronski.

Obezbeđena je tehnička podrška IT polustručnjaka, koja vam neće rešiti problem, ali će vas barem zabaviti ili iznervirati (u zavisnosti od sklopa vaše ličnosti) svojim simpatičnim predlozima. Naravno, zabava ili nerviranje će vas koštati do dva miliona dinara.

Pa, neka neko kaže da APR nema kreativna rešenja! Em ima najsavremenije softvere koji ne funkcionišu, em ima tehničku podršku, a solidno zarađuje i novac državi.

Ja sam svoj problem rešila i time uštedela dva miliona dinara, tako što sam angažovala nezavisnog i stvarnog IT stručnjaka.

Stvarni IT stručnjak je uspeo tek nakon dva sata mučenja, jer se ispostavilo da uputstva koja su pravili IT polustručnjaci nisu bila potpuna.

Pa, ako je nekome potrebno detaljno tehničko i tačno uputstvo za upis u registar stvarnih vlasnika u Avanturističkoj privrednoj razigranosti, ovde ga neće pronaći.

Moj doprinos se ogleda u psihološkom vodiču kroz APR i služi da vas pripremi za nezaboravnu i razigranu avanturu. Od tehničkih stvari pripremite nekoliko računara, što više – to bolje, jednog polu i jednog pravog IT stručnjaka, kao i višečasovno angažovanje moždanih ćelija.

A ušteđena dva miliona možete potrošiti na nekom putovanju. Ako imate pasoš…

Ali, ako šalu kao najzdraviji mehanizam odbrane stavimo na stranu, doći ćemo do zaključka da su nam institucije u jako lošem stanju.

Oni koji su privilegovani i bliski vlasti nikada neće spoznati patnju jednog prosečno informatički pismenog građanina, ali neće spoznati ni svu svoju apsurdnost, koja se ogleda u donošenju važnih odluka za jedno društvo.

Oni misle da imaju moć, a moć je u nama.

Ako izađemo na beogradske izbore, možemo da izaberemo da ne glasamo za propale institucije koje imaju jednog stvarnog vlasnika, koji nije upisan u registru stvarnih vlasnika. Stvarni vlasnik je dosadno predvidivi šahista, čije smo poteze naučili napamet. Poslednji potez je šah-mat.

Naš ili njegov?

Beograd je avangarda! Beograd odlučuje ko započinje novu partiju, a ko pravi ispraćajni party. Dobro, i Mala Krsna.

Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho ludens“