Foto: Z. S. M.Prošlo je više od četrdeset dana od kada je lokalna zajednica iz Jadra i Rađevine postavila zahtev pred vlast da se promeni Zakon o rudarenju, čime bi se zabranila ekstrakcija litijuma i bora, jer legitimno je i sasvim dovoljno – narod neće.
Ovu poruku da narod neće rudarenje litijuma, prenele su i Sofija Stefanović i Nina Đukanović na godišnjoj skupštini Rio Tinta u Londonu.
Naime, Sofija i Nina kao doktorantkinje na Kembridžu, uputile su poruke u ime lokalnih grupa iz Srbije, koje su protiv rudarenja litijuma u Jadru.
Na njihove poruke i pitanja predstavnici Rio Tinta odgovorili su da će se pitati narod i politički predstavnici.
Ovaj razgovor je moguće naći na YouTube (pod nazivom: „Demoliranje Rio Tinta“: Sofija i Nina „ugasile“ direktore multinacionalne kompanije).
Čini se da top menadžment Rio Tinta ima veće razumevanje za faktor „narod će se pitati“, nego što je to nama na unutrašnjem planu politike i u medijima Srbije vidljivo.
Na Vidovdan ove godine je formulisan zahtev od strane lokalnih grupa, sa rokom za Vladu Srbije do 10.08.2024. da unese zakonske izmene o prestanku rudarenja litijumom i borom.
U sličnom vremenskom periodu, desilo se poništavanje odluke od strane Ustavnog suda o izmenama u prostornom planu, potom je ubrzo stigla delegacija Šolca i Ševčoviča, koji su potpisali određene sporazume o energetskoj saradnji sa domaćim vlastima.
U međuvremenu je narod Srbije najmasovnije u novijoj istoriji ustao protiv ekstrakcije ruda.
Protesti protiv rudarenja snažno su podržani glasovima poštene inteligencije – mislećih ljudi, visokoobrazovanog sveta, stručnjaka, naučnika i umetnika. Poete i umetnici su postali simboli otpora.
Kome smetaju poete, koje slušaju struku i nauku? Kakvu poruku nam šalju hapšenjem poeta?
Poruku da je moguće imati u Srbiji efikasno i efektivno sudstvo? Poruku da će svako ko se izražava slobodno biti predmet progona i efikasnog sudskog epiloga?
Hapšenje Jevđenija Julijana Dimitrijevića, Ivana Bjelića i Nikole Ristića čin je pokušaja gušenja otpora i slobode.
Uhapšeni mladići su predstavnici najpristojnije i najreprezentativnije omladine, koja kroz poetiku u svojim jedinstvenim i kreativnim pristupima govori o suštini problema i neokolonijalnih implikacija.
Porukama iz duše i duha mesta, Jevđo obuhvata autentičnost zajednica kojima pripada, ukorenjen u prostor Srbije.
Jevđenije jasno komunicira zahvalnost prema lepoti života i bol koji nanose svi koji ugrožavaju život.
Otpor prema bolu jeste otpor prema globalnim neoliberalnim politikama.
Sada probajmo da zamislimo našu istoriju da je neko uhapsio popa Mila Jovovića, Vuka Mandušića, Karađorđa, Milunku Savić, Stepu Stepanovića, Rada Končara, Nadu Dimić ili Koču Popovića?
Svakako takav čin ne bi pomutio ni umanjio njihovu vrednost i legendu u našem društvu.
Jevđo je mlada pametna i pristojna osoba koju su oblikovali veliki mislioci našeg prostora. Ima mnogo važnih poruka koje je podelio, a među njima je i ona „Pucajte ja i dalje držim klas“.
Osvojio je Jevđo besmrtnost, jednako kao gorepomenuti ljudi. Jevđova poetika je moćna kao ona kod meksičkih Zapatista, reflektujući univerzalnu borbu prema anticivilizacijskim rušilačkim razvojnim pravcima.
Zapatiste poručuju i rasvetljavaju ono što je zajedničko svim ljudima koji su identitetski povezani i vole svoju zemlju.
„Sentir pensando, pensar sintiendo, y construir el territorio.“.
Na srpskom, može prevesti kao: „Osećati razmišljajući, razmišljati osećajući, i graditi teritoriju.“.
Ova fraza uključuje nekoliko ključnih ideja u Zapatista filozofiji:
1. „Sentir pensando“ (Osećati razmišljajući) – Naglašava integraciju osećanja i razmišljanja u pristupu života i organizaciji otpora.
2. „Pensar sintiendo“ (Razmišljati osećajući) – Upućuje na to da intelektualne odluke treba da budu ukorenjene u emotivnim iskustvima i osećajima.
3. „Y construir el territorio“ (I graditi teritoriju) – Odražava posvećenost Zapatista ne samo intelektualnom i emotivnom angažmanu, već i konkretnoj izgradnji i očuvanju zajednica i prostora u kojima žive.
To je prva lekcija Zapatista koja kaže da narodni aktivizam i borba, jesu integracija osećanja i razmišljanja sa ciljem stvaranja i očuvanja zajedničkog prostora i teritorije.
Drugi važan aspekt Zapatista znanja kaže: „Imenovani smo i nikada nećemo umreti“ (Ya somos nombrados, ahora no moriremos).
Ova fraza odražava ključnu ideju o prepoznavanju i postojanju kroz imenovanje, što je suštinski čin otpora i opstanka.
Kombinacija poezije, simbolike i strategije omogućila je Zapatistima da stvore moćan narativ koji je nadahnuo mnoge širom sveta.
Njihova poruka „Ya basta!“ (mogući prevod: Dosta je više, bre!) i simboli kao što su ski maske i crvena zvezda postali su univerzalni simboli borbe za pravdu, dostojanstvo i slobodu.
Šta možemo naučiti još iz principa Zapatista? Ko se i zašto boji poetike vrline?
1. „Mi se borimo za sve. Nikada za nas. Uvek zapamtite da je naša borba za slobodu.“
2. „U ovoj petokrakoj zvezdi za naše zastave živi ljudska figura: glava, dve ruke, dve noge, i crveno srce koje spaja pet delova i čini ih jednim. Mi smo ljudska bića i to znači da imamo dostojanstvo. Uvek zapamtite da je naša borba za čovečanstvo.“
3. „U ovom oružju živi naše ratničko srce. Naše dostojanstvo nas obavezuje da uzmemo oružje kako niko više ne bi morao da uzme oružje. Mi smo vojnici koji žele da prestanu da budu vojnici. Ovo je oružje mira. Uvek zapamtite da je naša borba za mir.“
4. „U ovom metku živi naša nežna ljutnja. To je naša čežnja za pravdom koja šalje ovaj metak na njegov put, da izgovori ono što naše reči ne mogu reći. Mi smo vatre koje treba da se odmore. Ovo je metak pravde. Uvek zapamtite da je naša borba za pravdu.“
5. „U ovoj krvi živi naša autohtona krv. To je ponos koji smo nasledili od predaka, ono što donosi krv je ono što nas čini braćom. Mi smo krv koja hrani tlo i vapi za žudnjom svih naših braće i sestara. Ovo je krv pravih ljudi. Uvek zapamtite da je naša borba za istinu.“
6. „U ovom kukuruzu živi meso našeg naroda. Mi smo ljudi kukuruza, sinovi i kćeri prvih bogova, tvorci sveta. Mi smo kukuruz koji hrani našu istoriju, ono što nam govori da moramo da komandujemo slušanjem. To je kukuruz koji, u svom patnjama, ublažava patnje naših braće i sestara. Uvek zapamtite da je naša borba za demokratiju.“
7. „U ovoj zemlji je dom naših velikih mrtvih. Mi smo zauvek mrtvi, oni koji moraju umreti da bi smo živeli. Mi smo smrt koja ima život. Ovo je smrt koja daje život svojoj braći. Uvek zapamtite da je naša borba za život.“
Kako navodi Jeff Conant u svojoj knjizi Poetika otpora („Poetics of Resistance: The Revolutionary Public Relations of the Zapatista Insurgency“, 2010), Zapatisti svojim rečima oblače svoju borbu.
Jezik je bogat simbolikom u kojoj su reč i delo sjedinjeni. Sedam reči „žive u štapu komande“, metak simbolizuje naše reči, a ljudi su vatre kojima je potreban mir. Poetika Zapatista oslanja se na gotovo alhemijski proces transformacije, kao da oslobađanje simbola – kukuruz, zastava, šaka, zemlja, voda itd. – oslobađa i same objekte.
„Mi smo Reč.“ – jer takva (r)evolucija na koju su Zapatiste pozvale se ne vodi samo oružjem, već rečima.
U Srbiji, baš kao i u Meksiku, nacionalna kultura je sklona živopisnom simboličkom vokabularu – u našem slučaju dvoglavi orao, kod Meksikanaca orao koji jede zmiju – teritorija simbola, estetske sfere, koja označava instance iz kojih se istorija konstruiše kao borbena zona, zona koju svaka strana pokušava da zauzme.
Međutim, borba za zemlju i vodu je nešto veoma osnovno, kao mesto najlakšeg shavtanja ispravnih strana, ma šta nam ko rekao – svi smo mi deo prirode.
Da je sudska, zakonodavna i izvršna vlast efikasna i efektivna u radnom pravu, pravu u oblasti zaštite životne sredine, drugim oblicima krivičnog prava, procesima za sve koji krše Ustav i drugim slučajevima, kao što je bilo u osuđivanju ovih pristojnih i mislećih mladića, sigurna sam da ne bi bilo brige za našu budućnost, zemlju i vodu. Sramota je velika da se dopusti targetiranje mlade inteligencije kao terorista.
Od antike se vode varvarske borbe za zemlju i vodu. Stalno mi je na pameti scena iz filma „300“, kada persijski glasnik poseti Leonidu, a ovaj mu objasni šta je Sparta.
Možda je neko mogao i Leonidu da uhapsi.
Autorka je naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka i predavač na Fakultetu dramskih umetnosti
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
