Propaganda je nametnula utisak da se nejaki Aleksandar brani od 10 pomahnitalih i moćnih napadača.
On bi, kao dokazani vizionar, u svetlu budućnost, a mrziteljski ološ vuče zemlju nazad (valjda u devedesete, s kojima on nema ništa).
Uistinu, u Evropi ne postoji vođa sa mračnijom prošlošću, koja je na negativnoj skali vrednosti uporediva jedino sa reputacijom njegovog doglavnika Dačića i udarne pesnice Vulina. Iluzija je da mala zemlja može da vodi nezavisnu politiku, ali njeni predvodnici sa tako olovnim opterećenjem moraju da budu izrazito ponizni, izvinjavajući se za dobijene batine raznim Klintonima. Štaviše, dužni su da plaćaju za savete Bleru i ostalim Šrederima, kako ne bi opet zabrljali.
Nije, dakle, Vučić usamljeni jahač, već čelnik moćne armade, sastavljene ne samo od svih saboraca od pre dve decenije, već ojačane širokom lepezom bivših „prirodnih i večitih“ neprijatelja, od LJajića do Zukorlića. Kakav je, onda, efekat nastalog impresivno širokog združivanja?
Pokazalo se da su, svi zajedno, osvojili oko 400.000 glasova manje nego na prošlogodišnjim izborima. Po svim objektivnim merilima, to je ozbiljan debakl.
Završimo stihom započetim u naslovu: „… okrenuše kola niza stranu“.
Autor je profesor univerziteta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
