Puna država Vučićevih Babića

Šta, bre, ideš na otmena letovališta na Brionima i na Hvaru“, ribao je pred TV kamerama predsednik Države i Partije nesrećnog i ražalovanog direktora „Koridora Srbije“ koji bi, da ima pravne države u Srbiji, zbog onoga što je učinio na naplatnoj rampi kod Niša „letovao u Zabeli ili Padinskoj skeli“ a ne na Brionima ili Hvaru.

Šta nam je to predsednik epohalno otkrio?

Pa, ništa. Samo „toplu vodu“.

Manje u Beogradu, a mnogo više u provincijskim varošima, golim okom svaki građanin može da vidi bahatost, rasipništvo i razmetanje novostečenim imetkom članova Srpske napredne stranke, njihovih supruga, dece, tašti, ujni, šuraka, švalerki i kumova. Babić je, može se reći, jedan od „skromnijih“ novokomponovanih partijskih džetsetera. Najpoznatija svetska mondenska letovališta, sudeći po fotografijama na Fejsbuku i Instagramu, napunila su se kadrovima SNS-a. Majke, supruge, tašte, svastike i sponzoruše (koje su se naročito „zapatile“ u drugom poslaničko/odborničkom/direktorskom mandatu naprednjaka) hvale se kako pazare u elitnim dućanima isključivo firmiranu robu. NJima je ispod časti da torbe „Luj Viton“, „Šanel“ kostime, cipele “ Kristijan Lubutin“, „Barberi“ mantile… kupuju od lokalnih (ili beogradskih) šanera, kako se to radilo do skoro. U krugovima srpskog nouveau riche društva jedino se „piše“ ako možeš da skokneš do Pariza, Rima, Abu Dabija, Dubaija, Bankoka i Majamija i kupiš orginal. Tako su se po svetu razmilele srpske „gospođe ministarke“, razne snajke i cajke čije se zanimanje zove „poslovna pratnja“ a u državnim firmama vode se kao „direktori interne revizije“.

Taj, do juče, marginalizovani varoški polusvet odjednom je procvetao, ponosno pokazujući svoj „prvi milion“ stečen zahvaljujući partijskoj pripadnosti i počeo da tu činjenicu više ne krije.

Babić je paradigma. Njemu Vučić kaže u lice: „Koliko sam ti puta rekao“. Dakle, upozorio ga je. Babić je, međutim, povratnik, takoreći recidivista, zavisnik od skupih mondenskih letovališta. Babić je jednog trenutka neoprezno procenio da nema više potrebe da se krije i da svima oko sebe može da kaže „ima se, može se“. I šta bi drugo taj malograđanin izabrao nego Brione, simbol hedonizma nedostižnog Josipa Broza Tita.

Šta je Babić kriv? Ništa.

On je nesrećnik na kome su se „slomila kola“.

Šta je uradio?

Ništa više od onoga što već rade „oni gore“ iznad njega – njegovi partijski drugovi, stranački prvaci, ministri, šefovi poslaničkih grupa, direktori agencija, predsednici opština, direktori lokalnih komunalnih preduzeća i njihove tašte, svastike, kume i poslovne pratilje. Svima njima je partijska knjižica SNS-a blanko pasoš. Babić je jedno vreme samo posmatrao kako vrh Države i Partije živi „k’o bubreg u loju“ i putuje po belom svetu, pa je pomislio da je došlo vreme da i on sebi priušti Brione i tako učini vidljivim kapital stečen zahvaljujući pripadnosti vladajućoj partiji. Rekao je sebi: „Ako mogu šefovi za večeru da plate flašu vina 7.000 dolara, mogu i ja na Brione“. Babić je poverovao da će mu Brioni i Hvar poslužiti da legalizuje, opere novac kog se domogao na nelegalan način obavljajući razne partijske poslove i zadatke. Zna Babić da je sve što je stekao, stekao „ispod žita“ ali mu je bilo krivo da on, kao „oni gore“ ne može da se pohvali novostečenim imetkom. Pa se odlučio da reskira s „otmenim letovalištima“.

Zoran Babić nije usamljen slučaj u Srbiji i Srpskoj naprednoj stranci. Babića je puna država i vladajuća partija. Svi ti mali i nevažni Babići vide kako na visokoj nozi žive „oni gore“ u Partiji i Državi. Pa pokušavaju da ih imitiraju. Čak i po cenu rizika da ih predsednik Države i Partije javno osramoti.

Svedoci smo da posle sedam godina vladanja i završene partijske prvobitne akumulacije kapitala nastaje socijalno raslojavanje unutar SNS-a. To nije zanemarljiva pojava. Ona bi mogla da dovede do implozije unutar stranke.

Je li moguć ovakav scenario? Neka Živka, supruga lokalnog SNS odbornika Janka koji je ostao zarobljen s malom platom u malom stanu u provinciji, počeće da zvoca suprugu da joj je dosta letovanja u Paraliji i svaki dan nabijaće mu na nos kako se komšinica Smiljka, supruga poslanika SNS-a i člana nekog parlamentarnog Odbora Milivoja (Jankovog druga iz detinjstva), upravo s decom vratila iz Pataje a usput i svratila u Dubaji po bundu od nerca kojom se hvali po varoši na plus 35 Celzijusa. „Milivoje je napredovao i stekli su imetak a tebe je, moj Janko, partija izigrala“, „presvirkavaće“ Živka iz dana u dan, a Janko će biti sve nezadovoljniji što ga je prvobitna akumulacija SNS tako mahećinski zaobišla. Ima u Partiji i Državi puno takvih Janka, a biće ih sve više.

To Živkino zvocanje moglo bi, na kraju, da se pokaže kao bomba koja neumitno otkucava u temeljima naprednjaka.

Autor je novinar