Puno grešaka u malenom pasusu

Kako god. U Danasovoj Nedelji od 4-5. maja objavljen je tekst „Saša Ilić: Stvarnost više niko ne prepoznaje“, u okviru rubrike Radeta Radovanovića „Ljudi, sećanja“.

I, zaista mislim da „stvarnost više niko ne prepoznaje“, jer se na dve Danasove strane tog tekst pojavio i malecni pasus koji vrvi od netačnosti.

Podsećam, u tom pasusu piše: „Beton je bio pokušaj da se malo svetla baci u tu balkansku krčmu, što je naišlo na žestoke reakcije.

Podlistak je, zapravo, postojao zahvaljujući podršci Filipa Davida i urednika Danasa, pre svega Zdravka Hubera i Mihala Ramača.

Ali i dvoje sjajnih novinara – Milice Jovanović i Bojana Tončića, koji nas je nažalost ovih dana napustio.

Urednik subotnjeg dodatka Dragan Stošić vodio je tihi rat protiv nas, koji će eskalirati nakon mog dobijanja NIN-ove nagrade januara 2020.

Tada će se on pridružiti nacionalnim radnicima u baražnoj paljbi na NIN-ovu nagradu i mene.“

Da, „kulturnopropagandni komplet“ Beton je zaista postojao zahvaljujući i urednicima Danasa (ne svih) i najagilniji iz Danasovog kolegijuma u početnoj podršci egzistenciji tog dodatka bili su, tačno, Milica Jovanović i Dragan Stošić (proverljivo), pa i Zdravko Huber (u kasnijoj fazi).

I, opet, netačno, Dragan Stošić nije bio urednik subotnjeg dodatka već je Nedelju potpisivao Zdravko Huber (što je bilo ispisano krupnim slovima na naslovnoj strani tog vikend dodatka), sve dok sa ostalim suvlasnicima nije prodao Danas Junajted mediji, ali to je bilo kasnije.

Ne čudi me ovde da to ne zna Saša Ilić, on i ne treba da zna unutrašnju organizaciju Danasa, ali je začudno da (tada) suvlasnik Danasa, Rade Radovanović dozvoljava da se „omaknu“ ovakve greške.

A kad je reč o Ninovoj nagradi, moje mišljenje o njoj se nije menjalo od 1979, pa ni onda kada se nje domogao Saša Ilić.

Hvala na prostoru.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.