Putevi i stranputice krvi

Zakona o radu su višegodišnje i verovatno će trajati i narednih godina. Praksa da ako pacijent treba da se operiše, rodbina i prijatelji neće više morati hitno da traže dobrovoljne davaoce krvi se ukida. To će umesto njih raditi nadležne državne institucije. Uzimanje krvi i testiranje krvi će isključivo vršiti pet centara: Institut za transfuziju krvi Srbije, VMA, centri u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Na taj način se smatra da će analizirana krv biti „bezbednija“ i brže testirana na viruse hepatita B, C, luesa i sezonskog „Zapadnog Nila“, kao i kraće potrebno vreme od trenutka infekcije do analize.

Bolnice, gde se do sada svakodnevno uzimala krv postaće čuvaoci krvi, koja će im po potrebi dolaziti iz nadležnog transfuzionog centra, dopremanog specijalizovanim vozilima.

Primedbe Udruženja dobrovoljnih davaoca krvi da novi način davanja krvi jednom nedeljno ili svake druge nedelje, u neadekvatnim uslovima izvan prostorija zdravstvenih ustanova nosi mnogostruke rizike po davaoce a kasnije i primaoce, je ignorisan. Tehnički problemi odvoženja date krvi do centara i njihovo kasnije vraćanje nije ni razmatrano.

Prava drama nastupa što je čl. 73 predloga Zakona o zdravstvenom osiguranju koji je upravo pred poslanicima Skupštine u direktnoj koliziji sa važećim Zakonom o radu i njegovom tačkom 2, čl. 77 i tačkom 3, čl. 276, kojim su diskriminisani humani ljudi – davaoci krvi.

Predlog Zakona o zdravstvenom osiguranju čl. 73 kojim se zarada za vreme privremene sprečenosti za rad isplaćuje svim davaocima tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi, koji to pravo nemaju. Aktuelnim Zakonom o radu u čl. 77 jasno piše da odsustvo uz naknadu zarade od dva uzastopna dana ima svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi.

Čemu inaćenje odgovornih faktora u nepoštovanju čestitih ljudi koji nesebično daju delove svoga tela da bi bolesni živeli, a birokratija se prepucava i nipodaštava nacionalne interese?

dr Miško Jelčić