Putin i Rusija nisu isto

Svi civilizovani ljudi, iole upućeni u svet kulture i umetnosti, dive se ruskoj književnosti (Puškin, LJermontov, Gogolj, Turgenjev, Tolstoj, Dostojevski, Jesenjin, Blok, Mihail Bulgakov, Mandeljštam, Pasternak, Solženjicin… ); ruskoj muzici – sazvežđu kompozitora bez premca na svetu (Glinka, Rubinštajn, Borodin, Musorgski, Čajkovski, Rimski-Korsakov, Glazunov, Rahmanjinov, Stravinski, Prokofjev, Šostakovič, Rostropovič…); ruskom filmu (Pudovkin, Ejzenštajn, Tarkovski, Končalovski, Mihalkov…), ruskoj hrišćanskoj filozofiji (Solovjov, Šestov, Berđajev, Loski, Sergej Bulgakov…), ruskoj nauci, od klasične (Lomonosov, Mendeljejev, Mičurin, Pavlov…) do atomistike i kosmonautike…

Kao što se ceo kulturni svet divi muzejima i veličanstvenim zdanjima Sankt Peterburga i Moskve.

A ova impozantna lista ukazuje samo na delić ogromnog ruskog duhovnog blaga.

Sasvim je druga stvar sa ruskim vlastima i nekad i sad.

Niz pomenutih velikana ruske kulture progonjen je od carske i potonje sovjetske vlasti – ne samo pisci i filozofi već i kompozitori!

Dostojevski je bio u zatvoru, izvođen je još kao mladić na streljanje; Solženjicin je bio više godina na robiji i u izgnanstvu; kompozitor Šostakovič progonjen… Trocki, jedan od vođa Oktobarske revolucije, ubijen je po ličnom nalogu Staljina, kao i milioni građana zbog tobožnjeg „rovanja protiv narodne vlasti“.

Da li su pisci i drugi umni ljudi, kao i dobronamerni građani, kritikujući svoje vlastodršce, bili izdajnici?

Ili su, tražeći slobodu i pravdu za narod, bili patrioti?

Većini današnjih „rusofila“ ruski narod nije ni na margini pažnje – u fokusu im je samo predsednik Putin.

Ko odobrava svaki njegov gest je rusofil, a ko ima i najmanju primedbu je – rusofob!

Ako naši ultralevičari i ultradesničari (s razlogom) optužuju našeg predsednika da je uzurpirao sve društvene institucije, zašto taj kriterijum ne primene i na Rusiju, zašto ne primenjuju iste aršine?

Putin je još bezobzirniji u svom autokratizmu – kritičari vlasti se izbacuju s posla i hapse, a neki opozicioni političari i novinari su svoj kritički odnos platili i glavom!

I da nije agresije na Ukrajinu, i da je u miru doveo autokratiju do lične diktature, Putina treba kritikovati zarad dobrobiti ruskog naroda.

A osim što je uzaptio sve stubove moći, zakazao je i na ključnom segmentu društvenog razvoja – u ekonomiji.

Umesto da aktivira neiscrpne i raznorodne ruske resurse i diversifikuje privredu, ruska ekonomija je mahom oslonjena na ono što je od prirode dobila gratis – na ugalj, gas i naftu.

Sa šumama na milionima kvadratnih kilometara Rusi su mogli da razviju drvnu industriju bez premca, od građevinske opreme, stolarije i industrije nameštaja do brodogradnje; sa agrarnim potencijalom i specifičnom florom i faunom od polarnog kruga do suptropskih oblasti Rusi mogu da gaje stotine vrsta voća i povrća, da imaju raznorodan stočni i peradarski fond; razne vrste mesa i ribe; industriju obuće i odeće.

Raspolažući i skupocenim rudama – srebrom, zlatom, dijamantima – može da ima i svetski respektabilnu industriju nakita.

Sa ogromnim klimatskim rasponom i obiljem prirodnih lepota, sa desetinama živih vulkana i toplih izvora na Kamčatki, sa najdubljim jezerom na svetu, sa beskrajnim šumama, mnoštvom reka koje povezuju južne planine i sibirske ravnice na severu; sa izlaskom na dvanaest mora …

Rusija je zemlja sa izuzetnim kongresnim, turističkim, lovnim i banjskim potencijalom.

Na osnovu ove ad hoc skicirane mape resursa, sa stotinama hiljada inženjera i drugih vrhunskih stručnjaka, Rusija može da bude razvijena kao Kanada, sa kojom je najsrodnija klimom, reljefom i prirodnim resursima.

Mogla bi da bude najveće gradilište na svetu, zemlja blagodetnog života, a njeni građani, krivicom vlasti, nisu po standardu ni stoti na svetu!

Ne shvatajući da je prošlo vreme osvajanja sveta silom, preduzeo je poduhvat sa pogubnim učinkom po svoj narod – to ni najveći neprijatelji Rusije ne bi mogli.

Agresijom na Ukrajinu homogenizovao je Evropu i Severnu Ameriku i izgubio milione pristalica – svojih ličnih i ruskog naroda – širom sveta.

U najboljem mogućem ishodu ovog sramnog rata, decenije će proći dok se ponovo ne uspostavi ona mera simpatije prema Rusiji koja je postojala pre ove agresije.

Rusofilija je danas – kritikovati rusku autokratsku vlast i kult ličnosti, kao što je srpski patriotizam – kritikovati našeg autokratu.

Savremena humanistika poima sve naroda sveta u načelu jednakima i zato svi humanisti treba da se bore za demokratizaciju čitavog sveta. Gens una summus!

Autor je aforističar