Putin na službenom putu

Stoga, pisac ovih naivnih redova čitaocima, ali i sebi, postavlja naivno pitanje: može li, dakle, smisleno i pravedno da glagolji neko ko je godinama očijukao ili igrao stiskavac sa gorepomenutim Miloradima, i ne samo sa gorepomenutim Miloradima, već i sa Slobodanom Miloševićem, Vojislavom Koštunicom, Aleksandrom Vučićem, da ne pominjem Vladimira Putina koga tek nameravam da pomenem?

Dakako da može, isto kao što i vrhunski sportista istovremeno može da bude teška budala ili osioni građevinski investitor, vrhunski glumac teška pijandura, popularni pop pevač zadrti ravnozemljaš, ugledni pop pedofil, a predsednik veće ili manje države – sociopata.

Kako ovu naivnu moralnu raspravu ne bismo pretvorili u dosadnu moralnu raspravu, bolje da se okrenemo lakom žovijalnom stilu.

Lakim žovijalnim stilom pokušaćemo da izbegnemo teški džiberski stil, tako čest među sumnjivim tipovima bliskim vlasti, a koji neretko zna da rabi i sam Emir Kusturica kada se obraća Goranu Markoviću, Bernar-Anriju Leviju, Žeraru Depardjeu, pa i svima nama s ove strane, pišući da su filmovi prvopomenutog filmići i proturajući u javnost privatne šale o telesnom izgledu, nazivajući drugopomenutog raspalim šezdesetosmašem i rutavim piscem, trećepomenutog raspadnutim alkoholičarom i nemoralnom drtinom, a sve nas s ove strane – miševima.

Sklonost teškom džiberskom stilu pri polemici sa neistomišljenicima rado i često pokazuju, recimo, Milorad Dodik, Aleksandar Šapić, Aleksandar Vučić, Aleksandar Vulin, Željko Mitrović (ne samo u pisanoj reči, već i u arhitekturi), što ih, hteo to Emir Kusturica ili ne, svrstava – ne po filmskom jeziku, već po poganom jeziku – u isti stilski kružok.

Sve ovo ne znači da za neistomišljenike ne važi to što Emir Kusturica o njima zbori, možda i važi, za nas s ove strane svakako važi to da jesmo miševi čim dopuštamo to što decenijama dopuštamo, bolje da ne pominjem šta sve dopuštamo.

Obrni-okreni, autor ovih lakih žovijalnih redova došao je do neoborivog zaključka (samoprecenjivanje je danas u modi, baš kao i samodestrukcija) da nije bitno glagolji li Emir Kusturica smisleno i pravedno o ovom ili onom, već da je, nažalost, postalo krajnje nebitno glagolji li uopšte čovek što se izdaje za savremenog Panča Vilju sa bas gitarom i glasonošu svetle strane sveta, a koji redovno odlazi u Moskvu na randevue sa Vladimirom Putinom objašnjavajući to ljubavlju prema ruskoj kulturi.

I autor ovih, znate već kakvih, redova voli Šostakoviča, Prokofjeva, Brodskog, Dovlatova i mnoge druge negdašnje kandidate za gulage, ali mu nije ni nakraj pameti da ispija čaj sa Staljinom ili Vuljinom.

Da tek ne pominjem da pomenuti Vladimir Putin rado čavrlja, deli slatke atomske tajne, bere šargarepu i vozi limuzinu sa Kim Džong Unom i Aleksandrom Lukašenkom.

Kad sve smutimo pa prospemo, čini se da naš Pančo Vilja nama, i ne samo nama, prodaje arhetipska muda umesto arhetipskih bubrega, uveravajući nas da kad je već korporativni neofeudalizam otišao u tri lepe – a jeste otišao ne u tri, nego u četiri lepe – spas leži u naručju Vladimira Putina (uz Putina u paketu idu Kim i Lukašenko).

Drugim rečima, kad već na zapadu ima mraka, a ima ga koliko nećete, onda se, sledeći logiku pravoslavnih lakovernika, svetlost nalazi negde na istoku, tačnije ne negde na istoku već zna se tačno gde na istoku, Kao da se mrak, u isti mah, ne može nalaziti na dva ili više mesta.

I tako, mic po mic, dođosmo do još jednog neoborivog zaključka – pali idoli su najzloćudniji idoli ukoliko na vreme ne shvatimo da više nisu idoli, već da su samo pali, te da su svoj autoritet za napisano i izrečeno korumpirali višegodišnjim očijukanjem, cmakanjem i pipkanjem sa Miloradom ovim, Miloradom onim, Vladimirom ovim, Vladimirom onim (u žovijalnom zanosu zaboravih da Vladimir može biti samo jedan, prim. aut.).

A naročito ukoliko ne shvatimo da Pančo Vilja više nije Pančo Vilja, već da je po sredi prerušeni Putin na službenom putu po ovim našim zajebanim prostorima.

Obaveštenje: Kako bi se oporavio od donošenja neoborivih zaključaka, autor ovih lakih žovijalnih redova otišao je da poseti novootvoreni salon za severnokorejsku masažu u Ulici kraljice Ane, malo se opusti, proširi vidike i upozna nove prijatelje sa svetle strane sveta.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.