Putin pred novim izazovom

Desetine hiljada demonstranata, uglavnom mladih je i prošlog vikenda bilo na ulicama ruskih gradova. Uprkos mirnim demonstracijama, hiljade njih je ponovo uhapšeno. Time se krug onih koji žele drugačiju Rusiju širi, jer ti uhapšeni imaju svoje porodice. To su deca državnih službenika, radnika, policajaca, vojnika. Svakako ne oligarha, jer su ona odavno u inostranstvu. Tim masovnim hapšenjima kruni se i unutrašnji Putinov legitimitet. Spoljni je odavno izgubio.

Svestan je toga Putin, te zato nije hteo Navaljnog živog u Rusiji. Kada je pod pritiskom iznutra i spolja morao da mu dozvoli da, posle trovanja, u komi, napusti Rusiju, verovao je da se neće vratiti. Ali hteo je i da se osigura. Dok je Navaljni ležao u nemačkoj bolnici, pozvan je da se javi na izdržavanje ranije kazne zatvora. Poruka je bila jasna, ako se vratiš, čeka te zatvor.

Ali Navaljni se vratio da odsluži kaznu. I oni koji vole Putina znaju da je ta presuda iz 2014. imala za cilj da spreči kandidaturu Navaljnog na izborima, a ne da stvarno robija. Uostalom i prvi deo kazne je odslužio u kućnom pritvoru. Ali je i nastavio sa političkim delovanjem, do trovanja.

Ali zašto čovek koji nema svoju partiju, jedan običan „bloger“ kako ga posprdno nazivaju Putinovi mediji, predstavlja toliku opasnost po Putina? Nema ni pristup medijima koje Putin čvrsto kontroliše. Uz to Putinova vladajuća partija ima parlamentarnu opoziciju. Komuniste Zjuganova, Žirinovskog i još neke.

Dakle u čemu je tajna Navaljnog? Na prvu loptu odgovor bi bio – društvene mreže. Ali to je samo pola odgovora. Da to jeste njegov jedini kanal komunikacije, te otuda i toliko mladih na ulicama. I da se ne zavaravamo i stariji uključujući i penzionere, jesu na društvenim mrežama. Svakako u mnogo većem broju nego pre deset godina. Dakle poruke Navaljnog dolaze i do njih, bez obzira što oni teže izlaze na ulicu.

Ali suština je u onome šta tamo Navaljni priča, šta je njegova politika? Zašto je on protiv Putina i ovakve Rusije?

On govori gotovo isključivo o korupciji. Ogromnoj, teško shvatljivoj, bezočnoj, otvorenoj i svima vidljivoj.

A ne priča o nepravednim izbornim uslovima, kontrolisanim medijima, o tome kako je to nepravda, ne tvrdi da bi on pobedio Putina na poštenim izborima. Jer zna da takvih neće biti. Čak ni na ovakvim izborima njemu nije dozvoljeno da učestvuje. Ali on od svojih pristalica traži da glasaju za kandidate koji imaju najviše šansi da pobede predstavnike Putinove Jedinstvene Rusije. Bili oni komunisti, liberali ili fašisti. Naravno zna on da to „pametno glasanje“ neće oduzeti danas vlast Jedinstvenoj Rusiji. Ali tako polako uči, posebno mlade, da se može glasati i „protiv vlasti“.

Navaljni dakle „jaše“ na korupciji, ali sa dokazima. Setimo se priče o Medvedevu. I spreman je za maraton.

A korupcija u Rusiji je svima vidljiva, jer je korumpirani ne skrivaju.

Poslednji primer ogromnog kompleksa koji je Navaljni okačio na Jutjub, za koji tvrdi da je Putinov, dobra je ilustracija nezgodne pozicije vlasti. Demantujući da je ta građevina od milijardu dolara Putinova, pojavio se njegov sparing partner u džudou koji tvrdi da je to njegovo, a ne Putinovo. Sve i da je tako, a verujem da nije, to više nije bitno. Oficir u ruskoj vojsci, kasirka u samoposluzi, lekar u bolnici i vozač metroa videli su ono što nije demantovano. Tako nešto postoji ili se tek gradi i vlasnik je jedan čovek. Pa još nije Putin, već njegov drug. A svi u Rusiji znaju da „druga“ niko neće pitati za poreklo novca.

Ogromna korupcija koja pređe svaku podnošljivu granicu i koja razara državu i društvo, moguća je samo u autoritarnim i totalitarnim režimima. Ali paradoksalno ona služi i kao sredstvo borbe protiv takvih režima. Posebno ako ih treba odvratiti od upotrebe sile i represije prema svojim građanima ili u međunarodnim odnosima.

Kao i svaki običan čovek i korumpirani državnik i njegovi najbliži saradnici, žele da njihov (pokradeni) novac bude siguran i dostupan. Te ga ne sklanjaju u Kinu ili Severnu Koreju već u zapadne banke. A njihove službe sve to uredno prate i registruju.

Od 11. septembra bankarska tajna je otišla u istoriju. Svako pranje novca i prihodi od korupcije smatraju se potencijalnim finansiranjem terorizma. Nedavno je, u sklopu sankcija EU zbog nasilja nad građanima na mirnim demonstracijama u Belorusiji, Lukašenku blokiran račun u nekoj Švajcarskoj banci. A sigurno ga nije otvorio na svoje ime, već na nekog „druga“ kome veruje.

Greše oni koji misle da će korumpirani oko Putina biti uz njega do kraja, jer im tu korupciju on omogućava. Onoga trenutka kada bude ugrožen novac kritične mase ljudi iz njegovog najbližeg kruga Putinova kula od karata će se srušiti. Jer zašto bi neko želeo da ima 100 miliona nečega, ako može da izgubi 50 miliona koje već ima.

A tu kulu od karata Navaljni ozbiljno drma pričom o korupciji uz vidljivu podršku mladih Rusa. To je razumljivo i većini sredovečnih i starijih građana Rusije koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Njima je priča o demokratiji, ljudskim pravima daleka, nerazumljiva, čak i nebitna. Jer su ceo svoj život proveli u totalitarnoj, pa potom u autoritarnoj državi. Ali sa mladima to nije slučaj.

Milioni mladih znaju samo za Putina u Rusiji, jer su rođeni u tokom njegovih 20 godina vlasti.

Ali ta deca su porasla u vreme interneta, čula su i videla ono što njihovi roditelji nisu, a pogotovo bake i deke. Znaju kakav je život na zapadu, putuju, pričaju sa onima koji odavno tamo žive. Vide da se svet menja munjevitom brzinom, a samo u njihovoj zemlji kao da vreme stoji.

Ni „svemoćni“ Putin ne može da zatvori svoju zemlja u globalnom digitalnom svetu. Ranije je bilo lakše. Nema pasoša, nema stranih radio i TV stanica, nema telefoniranja u inostranstvo.

Potrajaće ovaj maraton u Rusiji, a daće bog da njegov kraj dočeka i Navaljni.

Za sada će ga u životu održavati gasovod Severni tok II i brojni računi u zapadnim bankama.

Ne njegovi.

Autor je novinar

Ovaj tekst možete pročitati na linku