Putinisti nisu rusofili

Ako volimo neki narod, želimo mu sve najbolje – ugodan život (visok životni standard), građanska i lična prava, autentičan parlament, nezavisno sudstvo, slobodne medije…

Svega toga u Rusiji nema – sve institucije su pod kontrolom šefa države, jedinog nosioca vlasti.

Naši rusofili to žestoko zameraju našem predsedniku, ali za ruski narod ne haju – idol im je ruski vladar, ma šta i ma kako radio i postupao.

A vojnom agresijom na nezavisnu susednu državu napravio je grešku koja će zauvek ostati mrlja na obrazu jednog čestitog, blagorodnog i napaćenog naroda.

Nema iole civilizovanog čoveka koji se ne divi ruskim narodnim umotvorinama, ruskoj književnosti i muzici, ruskoj hrišćanskoj filozofiji, ruskoj kosmonautici; narodu koji je iznedrio vrhunske umetnike i naučnike. Staljinov režim i strahovlade njegovih naslednika su remetile i više puta rušile romantičnu sliku o baćuškama, poput suzbijanja nezadovoljstva tenkovima i bajonetima savezničkih naroda – Mađara 1956, Čehoslovaka 1968, Poljaka 1980…

I pored tih brutalnih postupanja, Rusija je uživala veliki ugled među milionima Nemaca, Francuza, Italijana … kojima je bila ideološka predvodnica na putu u svetliju budućnost.

Zauzećem Krima, a pogotovu agresijom na Ukrajinu, Rusija je izgubila mnogobrojne poklonike širom sveta.

Umesto prihvatanja evropskih vrednosti, temelja legislative svih demokratskih zemalja sveta, Rusija se na svetskoj sceni ponaša kao imperija.

Još ne shvata da je Drugi svetski rat okončao doba imperija, a KEBS 1975 (današnji OEBS) izbacio anahroni imperijalni duh i iz javnog diskursa.

Umesto širenja moći i uticaja oružjem i vojnom soldateskom, danas se svet osvaja kvalitetom i asortimanom materijalnih i duhovnih proizvoda, saradnjom i konkurencijom, a ne prinudom i monopolom.

Ko god voli ruski narod, a prirodno je da ga slovenski pravoslavni narodi vole više od drugih, treba da javno osudi autokratski stil vladanja predsednika Putina i poželi ruskom narodu demokratsku vlast. Rusija ima tolike prirodne i ljudske potencijale da bi u kratkom roku mogla da uđe u klub razvijenih, sa diversifikovanom modernom privredom, a ne da prevashodno zavisi od onoga što je bogomdano dobila od majke prirode – od uglja, nafte, gasa i plemenitih metala, ma koliko ih bilo. Sramota je što je ruska privreda i obimom i kvalitetom daleko iza Japana, Nemačke, Francuske, Britanije, Italije! Sve pomenute zemlje su po veličini patuljci prema njoj. A bez gasa i nafte ni ne bi bila ni stota u svetu!

Koliko su bitni društveni sistem i ljudski faktor (motivacija i znanje) impresivno pokazuje Japan – ima samo pet odsto svojih sirovina, a po bogatstvu i razvijenosti je u svetskom vrhu.

Da bi došlo do svestranog razvoja zemlje neizmernih resursa i sa stotinama hiljada naučnika, inženjera i drugih stručnjaka najvišeg ranga dovoljno je samo jedno: zameniti autokratiju demokratijom.

Bezrezervnom podrškom Putinu, pevajući mu ode umesto izricanja osude, naši rusofili daju svoj skroman ali nehuman doprinos ostanku ruskog naroda izvan civilizacije, u kavezu nevidljivom ali tvrđem od najtvrđeg čelika.

* * *

Naši patrioti će reći: „Ali Putin je naš najveć saveznik, Rusija nas najviše pomaže i moralno i materijalno, i ne dozvoljava secesiju Kosova!“

Ovde je reč o dvostrukoj mistifikaciji – našoj i ruskoj.

Državni mediji, po nalogu naše vlasti, to jest predsednika Vučića, taje činjenicu da se dve trećine našeg izvoza-uvoza odvija sa Evropskom unijom, a sa Rusijom ni pet odsto; da najviše investicija i bespovratne pomoći dolazi takođe iz Evropske unije, a iz Rusije nimalo.

A što se tiče Kosova, jedini učinak Rusije je da stavi veto na uključivanje Kosova u međunarodne institucije – da se trajno zadrži status quo.

Da li će se zbog te zapreke Kosovo vratiti u okrilje Srbije?

Da li teranjem inata unapređujemo ili unazađujemo suživot Kosovskih Albanaca i Srba?

Briga o Kosovu po obrascu „zamrznutog konflikta“ samo je demagoško sredstvo da se skrene pažnja sa egzistencijalnih problema i niskog životnog standarda. Isto kao i u Rusiji: „Greh je misliti na hleb i mleko, a naši sunarodnici u Donbasu, odnosno na Kosovu, bore se za goli život!“