Putinove manipulacije s presedanom Kosova

Ovog puta je otišao korak dalje, pa poručio kako je pažljivo čitao Mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu u kome, po njemu, piše da ako delovi neke države žele da se otcepe od matične države, za takvu odluku ne moraju da traže dozvolu centralne vlade. Svako ko je pročitao Mišljenje zna da to tamo ne piše. Ali šta se i moglo očekivati od čoveka koji je mesecima lagao ceo svet da nema nameru da napadne Ukrajinu.

Ove Putinove reči najjači su dokaz da je pitanje koje je Srbija postavila MSP formulisano u Moskvi kao Putinov pokušaj da se oko Kosova stvori presedan za ono što je već tada, 2010. planirano sa Ukrajinom.

Jer „naše“ pitanje je glasilo: „Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom?“

Dakle, da li je kosovska Deklaracija o nezavisnosti u skladu sa opštim međunarodnim pravom. Ali pored opšteg prava postoji posebno međunarodno pravo kakva je na primer Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 koja se odnosi samo na Kosovo.

Logično bi bilo da je pitanje o legalnosti proglašenje nezavisnosti Kosova vezano baš za tu rezoluciju. Ako su autori imali interes Srbije, a ne Rusije, na prvom mestu. Posebno što i dan-danas traje obmana građana Srbije kako Rezolucija 1244 „garantuje da je Kosovo deo Srbije“.

Ali autori su svesno izbegli da Deklaraciju kojom je Kosovo proglasilo nezavisnost vežu za rezoluciju 1244 iz dva razloga.

Prvi je što su bili svesni da je po njoj Kosovo moglo da proglasi nezavisnost, a još više što bi time Kosovo postalo jedinstven slučaj (Sui Generis), a ne presedan za druge slučajeve.

Zato je i MSP konstatovao da po opštem međunarodnom pravu nema zabrane da neka teritorija proglasi nezavisnost za šta se „uhvatio“ Putin izmišljajući formulaciju koje nema u Mišljenju. A svakako da je suvereno pravo svih država da priznaju ili ne tako proglašenu nezavisnost.

Baš zato je MSP otišao korak dalje od našeg pitanja i konstatovao da za Kosovo postoje još dva posebna izvora međunarodnog prava, Hakerupov Ustavni okvir po kome je Kosovo dobilo suverene organe vlasti i Rezolucija 1244 SB koja treba da donese konačni status Kosova u skladu sa sporazumom iz Rambujea.

MSP je u Mišljenju na kraju konstatovao da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila nijedan od ta dva posebna izvora međunarodnog prava koji se odnose samo na Kosovo.

Što znači da je kosovska nezavisnost jedinstven slučaj, a ne presedan za druge slučajeve. Ovaj drugi deo Mišljenja MSP Putin ne pominje, jer ni Luganska, ni Donjecka Republika nemaju nikakvu rezoluciju Saveta bezbednosti UN. Niti će imati bilo kakvu sličnu 1244 u kojoj se govori o njenom cilju, a to je konačni status Kosova.

Ove dve Putinove marionetske tvorevine mogu u budućnosti imati samo rezolucije po kojima su one deo Ukraijne.

Kao što je nedavna Rezolucija o miru Generalne skupštine, za koju su glasale dve trećine država, uključujući i Srbiju. U njoj se ruska invazija kvalifikuje kao agresija, koja je kažnjiva po međunarodnom pravu. Uz to se od Rusije traži da povuče svoju vojsku van međunarodno priznatih granica Ukrajine, dakle Krima, Donjecka i Luganska.

Inače Krim je sasvim drugi slučaj od dve „republike“. Zato što je on anektiran, odnosno pripojen susednoj državi. Aneksija Krima najviše liči na Hitlerov anšlus Austrije ili njegovu aneksiju Sudetske oblasti tadašnje Čehoslovačke. Ili Staljinove aneksije delova Poljske i tri tada nezavisne baltičke države.

Dakle tek Krim nema nikakve sličnosti sa Kosovom. Jer nije Kosovo okupirala Albanija i pripojila ga svojoj državi. Već je Kosovo proglasilo nezavisnost na osnovu Ahtisarijevog plana o „nadgledanoj nezavisnosti“. A Ahtisari je mandat da predloži konačno rešenje statusa Kosova u skladu sa Rezolucijom 1244 dobio od generalnog sekretara UN koji mu ga je (to ovlašćenje) dao u takođe skladu sa Rezolucijom 1244.

I u skladu sa tom rezolucijom SB je na Kosovo poslao vojsku UN sa mandatom da može da upotrebi neophodnu oružanu silu da bi sprečila bilo koje prisustvo Srbije na Kosovu. Ništa slično ne postoji sa tzv. republikama („narodnim“) Luganskom i Donjeckom već se radi o kršenju međunarodnog prava koje se kvalifikuje kao vođenje agresivnog rata. „Specijalnu operaciju“ Putin može da okači mačku o rep. Kao i denacifikaciju i demilitarizaciju.

Te njegove „narodne republike“ mogu da se porede samo sa (turskom) „Republikom Severni Kipar“ a nikako sa Kosovom. Jer je slično sadašnjoj ruskoj agresiji na Ukrajinu, 1974, Turska okupirala deo susedne države, Republike Kipar. Doduše uz minimalan broj žrtava, razaranja i bez ratnih zločina.

Na toj okupiranoj teritoriji Turska je proglasila „nezavisnu državu“. Dakle nije tu teritoriju, kao Putin Krim, pripojila Turskoj. Ali je Turska jedina zemlja na svetu koja, 50 godina kasnije, tu državu priznaje. Sve ostale države tu teritoriju smatraju sastavnim delom Republike Kipar.

O tome ima nekoliko rezolucija Saveta bezbednosti, ali ne na osnovu Glave VII Povelje UN kakva je 1244. Čak je EU primila u svoje članstvo Kipar uključujući i deo koji je pod turskom okupacijom.

Isto kao i Turska, Rusija je jedina država koja okupirane tertorije susednih država priznaje kao „nezavisne države“. Rusija inače ne samo ove nove u Ukrajini već i one u Gruziji i Moldaviji.

Ali ima i ozbiljnih razlika kada su u pitanju odnos Turske prema Kipru i Rusije prema Ukrajini. Za razliku od Rusije, koja je već promenila školske udžbenike i iz njih izbacila pominjanje Ukrajine kao države koja postoji kao sused Rusije, Turska ne negira da postoji Republika Kipar. Samo je smatra nešto manjom nego ostatak sveta.

A kada smo već kod analogija koje Putinu baš ne idu, zamislimo se nad još jednom. Ulazak ruske vojske u Siriju se od Putina objašnjava pozivom legalne vlade u Damasku. Ne ulazeći u to koliko je ta vlada legalna i legitimna možemo da zaključimo i da je Vlada Zelenskog legalna bar koliko i Asadova. Šta će biti ako i kad Zelenski kao Asad, pozove strane trupe da mu pomognu u borbi protiv agrasora. U slučaju Ukrajine protiv agresora koga su takvim označile UN. I to 141 država od ukupno 193 članica UN.

Autor je novinar