Puzajući državni udar i pouke

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

I verovatno bi taj marketinški genije, imao još uloga i dramskih zapleta, da se sami glumci nisu malo preigrali i krenuli da se gađaju velikim rečima i pojmovima, čije značenje saznaju tek kada ih izgovore. Prvo, korišćenjem termina „državni udar“ u dnevnopolitičke svrhe, definitivno je pređena granica onoga što u javnosti sme da se koristi u, da je nazovemo, raspravi, mada je jasno da je reč o obračunu sa ljudima koji baš ne mogu da se spontano oduševljavaju sprovedenim reformama, a nekako im priča o poligrafu deluje malo degutantno.

I tu je nastao problem, koji je sada samo naizgled sklonjen, i to prvenstveno zbog toga što je reditelj tog spektakla za široke narodne mase valjda i sam shvatio da prodaja ponuđene imaginacije ide vrlo slabo, čak i kod najredovnijih gledalaca serije „Rušenje Vučića – poslednji čin“. Granica je pređena kada su iza ministara u Vladi Srbije krenula da stoje lica sa fantomkama, opremljena naoružanjem, valjda sa porukom da tako „istina“ postaje jača, a potencijalni otpor toj „istini“ manji. Međutim, u želji da se nekako zaustave kola koja su krenula nizbrdo, umesto da se povuče ručna, samo je podmazan put, tako da sada ta kola idu mnogo brže u toj silaznoj putanji.

Kao nikada od dolaska SNS-a na vlast, videli smo nervozu, koja je kulminirala radom informativne službe te stranke bez prestanka. Po broju napisanih saopštenja tih dana stekao se utisak da je u SNS-u formiran ratni štab i da je puna mobilizacija u toku, s obzirom da je jedan deo vojske iz Zaječara „dezertirao“. Napadan je svako. I sa leve i sa desne strane. Ocenjivana je moralna podobnost, vađeni podaci iz svih mogućih dosijea i arhiva, sjatili su se i Željko Cvijanović i Olivera Miletović i Marina Raguš, lažni kriminolozi i pravi demagozi, svi upregnuti da objasne kako samo što nije izvršen udar.

Optuživani su ljudi samo zbog toga što ne mogu prihvatiti ideju da se u Srbiji održava konstantno vanredno stanje koje atmosferu, koja je pred usijanjem, još više pogoršava. Etiketirani su po ličnim osnovama, po političkom ubeđenju, po poznanstvima, koja valjda treba da zasnivaju tek kad neka moralno-politička komisija odluči ko sme i koliko sa nekim da se druži, po tome što, grešna im duša, letuju van Srbije, a ne na Borskom jezeru, što, idu obučeni i u obući u kojoj žele, što navijaju za ovu ili onu stranu, u bilo kom konfliktu. Pokušano je da se ukine svaka vrsta protesta protiv ljudi koji zauzimanjem medijskog prostora, bez ikakve mere, pa može se reći i sužene svesti, šire paniku i uznemiravaju ljude.

I posle svega – ništa. Premijer na Javnom servisu, samo je usput prešao preko ovog pitanja, kao da je valjda sve to normalno. To samo pokazuje da je ova pokazna vežba upućena neposlušnim građanima imala mozak baš u njegovom kabinetu. Odijum javnosti koji je stvoren naterao ga je da brže-bolje ovu temu skloni sa dnevnog reda i da sa poligrafa opet pređe na puteve, pohvale MMF-a, teške i bolne reforme, zasedanja OEBS-a, otvaranje poglavlja, naravno misleći da ove teme koje su nesumnjivo mnogo bitnije, mogu da zasene onu što svima odzvanja u glavi.

Državni udar – to je nešto što sada ova Vlada nosi na svojim leđima, kao prikaz u kom stanju dočekuju bilo kakvu kritiku i mišljenje koje nije do poslednjeg zareza identično sa njihovim, pošto je posebno izgleda aktivan tim koji i najmanje detalje beleži i ne prašta. Ostao je strah koji lebdi u vazduhu, nelagoda koja ljude tera da se zapitaju o poznavanju termina, pojmova i filozofsko-naučnog osnova na kojima počiva jedna država od strane njihovih najviših predstavnika. Ostao je strah od toga da li će sledećeg puta, kada se opet nametna neka kritička misao u radu bilo koga ko ima iole veći uticaj u društvu, preći na opasnije mere razračunavanja i da li uopšte ima zaštite od toga.

Premijer ne može više da se skriva iza, kako voli da kaže „časnog i poštenog“, Dragana J. Vučićevića, dok svima postaje jasno gde se pravi naslovna strana „Informera“. To su sve pitanja koja će svoje ubrzanje dobiti u kampanji koja nam predstoji odmah posle Nove godine, a koja već sada obećava, nažalost, primitivan odnos prema drugačijem mišljenju.

Autor je član Predsedništva LDP