foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Mučna igra mačke i miša sa računima za struju u Novom Sadu bezmalo traje već godinu dana, pa ljutnja već polako prelazi u agoniju.
Miševi, Novosađanke i Novosađani, svakog meseca drhtavo otvaraju svoje račune za struju strepeći koliko će se tu decimala, tačaka i zareza zateći, jer maštovitost ovde više nema granica.
Ako se provuku ovaj mesec i odahnu, znaju da će kad-tad biti uhvaćeni sa velikim računom u rukama i pitanjem, kome sad pa zakukati?
Mačka u ovom slučaju, prosto ne može da omane; ona je zapravo skup par neorganizovanih državnih preduzeća, privatnih firmi u rukama lokalnog SNS batinaša i političara koji se sa visokih funkcija prave da je sve u redu uz rotiranje reči poput „efikasno“, „novi sitem“, softveri“ i tako redom.
Potpisnik ovih redova, primera, čeka svoj avgustovski račun koji je odavno trebao da plati i ovog kišnog, 7. oktobra. Malim istraživanjem za potrebe ove rubrike, saznaje da isti račun čeka i sva uža i šira rodbina, te većina prijatelja.
Kolika će cifra biti kada ga dočekamo, javljamo sa nestrpljenjem!
Novosađani zgradu gde se stvaraju redovi od po nekoliko stotina metara, zbog reklamacija na abnormalno visoke račune i dalje, nostalgično, nazivaju Elektrovojvodina. Ali nje tu više nema.
U ovom biseru brutalističke arhitekture, svoje progovore sada ulažu snabdevaču „Elektroprivredi Srbije”, koji reklamaciju proleđuje distributeru „Elektrodistribuciji Srbije”.
I tu kreće krešendo! Od EDS-a često bez trunke stida dobijaju licemerne odgovore da se obrate onima koji su brojilo očitali. Zaista?
Zašto bi se građani obraćali privatnoj firmi koja očitava brojila, odnosno to očigledno ne radi, a koju je angažovalo državno preduzeće za svoje potrebe?
Zar je to problem nas kupaca ili onog koji nam struju prodaje?
A posao od četiri i po milijarde dinara koji je platio EPS, odnosno ti isti građani koji u rukama drže račune na kojima umesto uobičajenih 2000 sada stoji i po 160.000 dinara, zajedno sa još deset firmi, dobila je i ona Marka Bosanca – „Montop HRS”.
Inače, simpatizera Srpske napredne stranke, koji predvodi navijanje na mitinzima kad u Novi Sad dolazi predsednik Vučić i koji je mlatio ljude na Mostu slobode kada su protestovali zbog izgradnje rudnika litijuma.
Priče o hakerskim napadima, novim softverom koji treba da se razradi, valjda razgazi (kao da je reč o friškim kožnim cipelama) koje pominje resorna ministarka, tu su da zamajavaju sludeli plebs.
Računi, ponajviše u Novom Sadu, ali i u čitavoj zemlji, ne očitavaju se kako treba. Postoji nekoliko razloga zašto je to tako, a jedan od njih je i što privatne firme bliske režimu, koje sada zgrću ogroman novac, svoj posao jednostavno ne rade.
Građane tako zavitlava grupa režimske pešadije lupajući cifre na račune i zagorčavajući im život. Sa druge strane, za ovo pljačkanje (jer većina ljudi zapravo se ni ne žali, nego račun plati) neće odgovarati niko, niti će koga biti barem malo sramota.
Jednostavno, radi se o velikim parama, koji su njima pred rukama sad i ko zna kad.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
