Radikali i država

Rekao je: „Ti hrvatski političari su vrlo opasni za državu, ne zato što se ničega ne plaše, jer su oni kukavice, nego zato što se ničega ne stide. Oni nivo javnog i političkog života spuštaju na takvu dubinu da pristojni ljudi iz te politike beže.“

A potom Zoran Đinđić nastavlja o radikalima: „Onda ćete imati politiku na najnižem mogućem civilizacijskom nivou, gde se razlika, granica između časti i beščašća, između istine i laži, između činjenica i klevete, između onoga što je sramotno i onoga što je pristojno u potpunosti briše, onda ste do grla u blatu i onda kažu: Dođite da raspravljamo. Dođite da diskutujemo na našem terenu – u blatu do grla. To je Srpska radikalna stranka na našoj političkoj sceni, u našoj istoriji, u našoj sudbini, ona nije politički protivnik ni meni, ni bilo kom od ljudi koji se pristojno bave politikom. Ona je virus. Kao što za jedan organizam virus nije protivnik, tako i Srpska radikalna stranka nije politički protivnik, ali je problem, ali je bolest.“

E pa sad nema ni poziva da se raspravlja ni u blatu.

Najnovija verzija je unapređena.

Srpska napredna stranka bez ikakve mogućnosti da joj se odgovori makar u tom blatu, rasipa to blato po svima i ne samo po političkim protivnicima već i po svakome ko se usudi koristiti sopstvenu pamet nesmotreno misleći da na to ima pravo i po zakonima i kao ljudsko biće.

Tako su Đilas/Šolak krivi za tragično stanje u gradskom prevozu u Beogradu, za rušenje u Savamali, za kriminalne bande regrutovane ili postavljene da kontrolišu i koriste navijače-huligane, poput bande Belivuka.

Kriv je Đilas i za Jovanjicu i uzgoj marihuane na najvećoj farmi droge u Evropi (on u stvari ruši državu iz prikrajka), pa je predsednik morao hitno da se javi iz Dubaija, ne bi li pravda pobedila i zaštitio nevinog upravnika farme.

Eh, taj Đilas uz podršku Šolaka nagovara policajce da smeštaju nevinim i poštenim poljoprivrednim proizvođačima.

Nije još bilo po tim njihovim blatoidima, ali evo očekujem svaki dan.

No da se uozbiljim.

Neosetljivost i bestidnost ljudi koji čine vlast ove ispaćene zemlje se razvija i za bojati se da će se ovo, što liči na socijalno patološki eksperiment koji istražuje dokle se može ići sa lobotomijom, samo pojačavati i preći u nekom trenutku na mnogo konkretnije nasilje.

Jevreji ovog srpskog fašizma nisu etnička grupa već ljudi sa sopstvenim mišljenjem.

Nasilje nad njima još uvek je sporadično ali će rasti i na kraju postati masovno.

Funkcija kojom će se nasilje na Balkanu završiti tamo gde je projektovano i počelo uspostavljena je davno.

Sebičnost, neljudskost, bahatost, pohlepa, lažljivost, prostakluk, ne mogu proizvesti bolji rezultat od ove razvaline koja preti da nas potpuno poklopi. I tako to ovde, noć smenjuje noć već dugi niz decenija. Laku noć.

Autor je vajar