Radikalsko šišanje filma

Istraživanjem kako je došlo do ovog „inovativnog“ predloga, Danas je objavio da članovi Radne grupe za izradu Nacrta novog Zakona o kinematografiji, predstavnici Grupacije za kinematografiju (sektora Kreativnih industrija u Privrednoj komori Srbije) nisu učestvovali u njegovom donošenju, da je na Javnu raspravu otišao tekst koji nije dobio saglasnost svih predstavnika strukovnih udruženja, i za koji ne znaju ko ga je koncipirao.

Naravno da „dosetka“ da jedan čovek, direktor FCS dobije ogromnu moć i da samo on, umesto pet članova UO FCS (do sada ih je bilo devet), donosi odluku o predlogu konkursne komisije stavlja „dimnu“ zavesu, i umnogome olakšava političko lobiranje, kontrolu filmova koji će se snimati, eliminisanje „nepodobnih“ umetnika…

I naravno da je ona „providna“, jer dolazi posle velikog skandala sa prvim pozivnim konkursom za eminentne reditelje novembra 2021, kada je UO na čelu sa partijskom desetarkom Jelenom Trivan, prvi put u istoriji FCS, poništio odluku konkursne komisije da se podrže novi filmovi Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića. Ali, to je rezultiralo i ostavkama pet članova UO, njegovim raspadom i aferom koju su prenosili i regionalni mediji.

Pre toga, podsećanja radi, ista SNS egzekutorka zaustavila je 2018. film „Mezimica“ samo nekoliko dana pred početak snimanja, koji je dobio podršku na konkursu FCS 2017, kada ona još nije bila na čelu njegovog UO. Scenario Dimitrija Vojnova (nezvanično) nije bio „podoban“, a zvanično, producent je potpisao sporazumni prekid ugovora sa FCS.

Nada Popović Perišić, koja je bila predsednica UO FCS od 2014. do 2018, nezvanično, „pala“ je zbog filma „Teret“ Ognjena Glavonića, koji je doživeo zastrašujuću kampanju vlasti i njenih medija.

Perišić je na lični zahtev podnela ostavku pre isteka mandata (marta 2018), njen odlazak iz FCS objavljen je tek nekoliko meseci kasnije, a pod patronatom njene naslednice na ovoj funkciji, JT, pred svetsku premijeru filma „Teret“ u Kanu, ispred FCS organizovani su konstruisani protesti nekoliko porodica čiji su članovi nestali na KiM (iako se u „Teretu“ KiM uopšte ne pominju), i koji, kako se saznalo iz njihovih izjava, zapravo nisu znali zašto su tu.

Jasna je, dakle, namera vlasti da posle svih državnih institucija privatizuje i FCS, i da najvažniju nacionalnu ustanovu za kinematografiju definitvno stavi pod svoju čizmu, što joj do sada nije baš toliko uspevalo bez skandala.

Izmene Zakona o kinematografiji koje predlaže, upozorava nas da je u najavi strategija za opasno radikalsko šišanje filma, slobode filmskog izražavanja, autora… Da li će filmski radnici to da prihvate saznaćemo 28. februara, kada strukovna udruženja treba da se izjasne o Nacrtu novog zakona.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.