Nikola je mlad i obrazovan. Od pre par meseci u braku, od pre par dana nezaposlen.
Običan čovek. Moj komšija. U razgovoru sa njim, saznala sam da je bio zaposlen, preko Agencije za posredovanje pri zapošljavanju, kao inženjer u jednoj velikoj inostranoj telekomunikacionoj kompaniji. U Beogradu, Srbiji. Požalio mi se da je radio istovetne poslove, za koje je bilo potrebno isto obrazovanje i iskustvo, a da je primao duplo manju naknadu za rad od svog kolege za susednim stolom koji je imao ugovor o radu sa pomenutom telekomunikacionom kompanijom. Nije imao prava koja su bila zagarantovana Kolektivnim ugovorom i Zakonom o radu ostalim zaposlenima. Jednog jutra zatekao je prazan radni sto i obaveštenje da se vrati svom poslodavcu – Agenciji. Bez obrazloženja i bez prava da se brani. Tako je ostao bez posla, a njegova porodica bez prihoda, Nikola, običan čovek, moj i vaš komšija.
Agencije za posredovanje pri zapošljavanju su preko 30 godina bile zabranjene u Švedskoj, a danas zbog izuzetno restriktivnog zakona koji ih reguliše nema više od jedan odsto zaposlenih njihovim posredovanjem. U zemljama Evropske unije ovu oblast reguliše Direktiva 2008/104/EZ o radu preko agencija za privremeni rad i još nekoliko direktiva EU koje se odnose i na sistem bezbednosti i zdravlja lica upućenih na privremeni rad. Svrha ovih direktiva je da se obezbedi princip jednakog postupanja prema prema radnicima koji rade preko agencija za posredovanje prilikom zapošljavanja, uz uvažavanje uslova za postizanje cilja efektivnog ostvarivanja doprinosa otvaranju novih radnih mesta i razvoju fleksibilnih oblika rada.
U Srbiji koze čuvaju kupus. Iako je davno bilo vreme da se ova vrsta radnog angažmana uredi i izbegnu slučajevi o kojima sam već govorila, poslovično neinvetivno i sporo (vidi zakonodavnu aktivnost u oblasti socijalne politike npr.) Ministarstvo za rad dolazi na ideju da, najzad, pristupi izradi nacrta Zakona o agencijama za privremeno zapošljavanje. Kako je i red, ministar za rad obrazuje radnu grupu za izradu zakona, u koju na veliko zaprepašćenje socijalnih partnera i javnosti inkorporira i tri najveće agencije za posredovanje, koje posluju u Srbiji. Sada je jasnija rečenica na sa početka ovog dela teksta. Nadam se i da je jasno ko su koze a šta je kupus. Tu i prestaje svaka šala jer je nedopustivo da u izradi ovog zakona učestvuju agencije za posredovanje pri zapošljavanju Adecco Serbia, Manpower Group i Trenkwalder jer je to duboko u suprotnosti sa idejom i ciljem donošenja ovog zakona i predstavlja klasičan sukob interesa. Zbog toga se, najpre, pridružujem zahtevu sindikata da se nabrojane agencije isključe iz rada Radne grupe Ministarstva za rad za izradu Zakona o agencijama za privremeno zapošljavanje, a da se zatim otvori javna debata o celishodnosti donošenja ovog zakona na način kako to nameću korporacije i ispostave stranih agencija u Srbiji.
Nesumnjivo je da su, danas u Srbiji, zaposleni, roba – „radna snaga na lizing“ multinacionalnih i svih drugih kompanija i izvrstan izvor njihovog profita. Zbog toga je potrebna mobilizacija svih struktura društva da se zaustavi trend dehumanizacije zaposlenih i da se državi nametne poštovanje standarda „dostojanstvenog rada“ što je dostignuće, ne samo Evropske unije, već pre svega implementiranje evropskih vrednosti per se.
Ubeđena sa da ću svojim angažmanom kao narodna poslanica i predsednica Demokratske stranke Srbije dati doprinos da se zajedno sa socijalnim partnerima pokrene socijalni dijalog koji će biti zasnovan na ideji o „dostojanstven radu“, kao i da će sa mnom i mnogim drugima u borbi za to biti i Nikola sa početka priče. Običan čovek. Moj i vaš komšija.
Autorka je predsednica DSS
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.