„Rado idu Srbi u heroje“: Autorski tekst Slavice Plavšić povodom smanjenja liste čekanja koju su izveli lekari sa niške kardiohirurgije

Oduševljenim građanima pružila se prilika da se dive nekim novim junacima i bar nakratko poprave često ružne utiske koje već godinama imaju o zdravstvu u Srbiji.

Bar na neko vreme rodila se nova nada da ipak postoje neki divni, humani ljudi kojima je zdravlje pacijenta na prvom mestu a ne novac, kako je to uobičajeno i kako se podrazumeva.

Nezavisni mediji i prestižni nedeljnici ustupili su svoje naslovne strane, objavili velike intervjue sa glavnim akterom ovog nesvakidašnjeg podviga, tretirajući ga kao „pokaznu vežbu“ ministarstvu zdravlja i državi kako se brzo i jednostavno mogu rešiti veliki problemi u zdravstvu uz mnogo dobre volje, entuzijazma i ličnog odricanja, upravo onako kako su to lekari sa kardiohirurgije izveli.

Besplatnim radom, za vreme vikenda, „očistili“ su listu višemesečnog čekanja pacijenata na operacije.

Jedino se nije oglasio državni vrh, a mediji bliski režimu nisu pronašli način da sve zasluge pripišu Velikom Vođi.

Nema on sad vremena da se bavi i time, pored toliko državničkih obaveza i istorijskih odluka koje treba da donese.

Nije se oglasilo ni Ministarstvo zdravlja ovim povodom.

Nisu izdali odobrenje, a nisu ni zabranili ovu inicijativu. Ali su odobrili sav potrošni materijal pa su vredni entuzijasti mogli na miru da rade. Kako su to izveli zakonski, nije poznato.

Ali, ako postoji dobra volja, sve administrativne barijere se reše ekspresno. Ako toga nema, onda su, kako to obično biva, upravo te komplikovane birokratske procedure nepremostiva prepreka.

Kako god bilo, junaci sa juga su uspeli da liste čekanja na kardiohirurške i vaskularne operacije sa lista čekanja prebace na liste zakazivanja tako što su radili besplatno vikendima.

Zaslužili su aplauze, nagrade, ordenja… ali, neka im se ipak novcem plati svaki prekovremeni sat, iako tvrde da im do novca nije stalo. Kažu da nikom nije bilo teško i da su svi pristali da rade besplatno dvanaest vikenda uključujući i spremačice koje imaju platu u nivou minimalne zarade.

Teško mi je da ne pomislim na ono „rado ide Srbin u vojnike“.

Lekari iz tima sa kardiohirurgije su u jednom od mnogobrojnih televizijskih gostovanja izjavili da imaju odlične uslove za rad, osim što im nedostaje:

– bar dva anesteziologa;

– radiolozi (jer postojeći neće da sarađuju sa njima i da obavljaju dijagnostiku na klinici, jer tako gube pacijente za privatan rad);

– nedostaju im i sestre za intenzivnu negu;

– nedostaje im još jedna angio-sala;

– još jedna mašina za ekstrakorporalni krvotok jer imaju samo jednu iz američke donacije, ali je ona zastarela..

I tako još po neke sitnice.

Tako da, ako se ove sitnice zanemare, uslovi za rad su odlični.

Pitanja na koja nisu jasno odgovorili, a koja ih doduše niko nije ni pitao su:

– kakve su tačno bile operacije kod pacijenata sa liste čekanja (struktura, vrsta);

– koliko je operacija izvršeno tokom prethodnih godina i koje vrste;

– zašto su za to isto vreme hitni bolesnici upućivani na operacije u Beograd?

– kako to da su za jedan vikend uradili čak dvadeset operacija ako imaju i malobrojne lekarske ekipe i ograničene prostorne kapacitete? U intenzivnoj nezi imaju svega deset ležaja.

– kako je lista čekanja uopšte nastala ako su sve te pacijente mogli da zbrinu za tri meseca i zar te operacije nisu mogli da urade tokom radnih dana?

Ovo su samo neka od pitanja koja im nisu postavili novinari, ali jesu beogradski profesori i doktori upućeni u ovu problematiku. Doduše, ne baš javno, nego na društvenim mrežama, Vajber grupama i u privatnim komunikacijama.

Za normalno funkcionisanje sadašnje kardiohirurške klinike nedostaje ovo što je nabrojano i još mnogo toga.

Najviše im ipak nedostaje Institut za kardiovaskularne bolesti koji bi objedinio sve srodne kardiohirurške grane i ovaj deo južne Srbije podigao na nivo kakav ima sever Srbije. Zašto bi Niš imao lošije zdravstvo od Novog Sada kada su donedavno bili gradovi slični po veličini?

Kada se bude izgradio Institut za KVB Niš, onda će im biti ispunjene baš sve želje, a uslovi za rad će biti idealni, pošto su ih, u ovom periodu, doktori u nekim javnim nastupima opisali kao odlične.

Imaju već i preporučenog direktora budućeg Instituta za KVB koji se u ovom marketinškom podvigu pokazao veoma uspešnim.

Sreću kvare izvesni doktori koji dugo pamte dešavanja i biografije doktora unazad dvadesetak godina i ovaj internet koji još nema opciju za „pranje biografija“ nego ih čuva baš onako kako su tada napisane. A uvek se nađu neki dokoni ljudi koji uspeju da ih pronađu i objave.

Još jedan upitan događaj koji doprinosi ovoj neviđenoj euforiji su srednjoškolci iz pokreta „Kreni-promeni“ koji su predali peticiju sa više od 25.000 potpisa sa zahtevom da predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodeli ordenje lekarima iz Niša zbog herojskog podviga koji su izveli.

Ko predstavlja pokret „Kreni-promeni“? Direktor je gospodin Savo Manojlović, a čitava organizacija i prikupljanje potpisa prebačeno je na srednjoškolce. Te devojke i mladići govore da je ova peticija važna i da podržavaju doktore, njihov besplatan rad i entuzijazam i zahteve da dobiju bolju opremu.

Mladi i naivni, nisu svesni da stvari često nisu onakve kako izgledaju, pa su kao tačnu prihvatili informaciju iz medija i upustili se u ocenjivanje problematike koju ne poznaju.

Takva herojstva i još mnogo veća i mnogo duža su česta u životu mnogih lekara, ali većina njih nema želju ni potrebu da o tome govori, a nema ni mogućnosti da se toliko medijski eksponira kao što to čine lekari sa kardiohirurgije iz Niša.

Recimo, mladi lekari koji mesecima, često i po nekoliko godina volontiraju pre nego što budu primljeni u radni odnos. U periodima kada je to bilo dozvoljeno, mnogi lekari su završili volonterske specijalizacije.

Kad bi se radilo po zakonu, u adekvatnim uslovima i sa dobrim platama od kojih bi mogli da žive dostojanstveno, lekari bi radili časno i najbolje što znaju i mogu tokom svog radnog vremena i redovnih dežurstava. Ako je obim posla preveliki, onda bi se radila reorganizacija.

Ako ni to nije dovoljno, onda bi trebalo povećavati broj izvršilaca.

Na zavodu za zapošljavanje ima preko 1.300 lekara, od toga oko 60 specijalista.

Za predizborne potrebe, slikanja i promocije, primi se povremeno po sto najboljih svršenih studenata medicine. Oni obično rade po tri meseca i opet se vraćaju na zavod za zapošljavanje.

Nezadovoljan i preopterećen radnik, traži druga rešenja. Iz ovih redova će se regrutovati prvi koji će otići u privatnike ili u inostranstvo gde će se njihov rad poštovati i adekvatno nagraditi.

Srbija voli heroje! One prave oplače, sahrani… zaboravi. Sad pravi nove heroje. Lažne, prave, ko još mari. Važno je da nema medija koji je posumnjao u to.
Da li nisu znali, nisu hteli, ili nisu smeli…!?

Vreme će pokazati u kom pravcu će ići dalja dešavanja, koja će se sve vrata otvoriti i kakvu ulogu ima ambasador jedne velike države koji hvali podvige niških lekara. U zemlji iz koje on dolazi, ovakve stvari ne samo da ne bi bile nagrađene nego bi akteri bili najstrože kažnjeni jer nisu radili po predviđenim procedurama i tako prekršili stroga pravila „dobre prakse“.

Ovo glasno razmišljanje treba shvatiti kao dobronamerno ukazivanje na činjenicu da se ovde, uz dužno poštovanje za učinjeno dobro delo i uz želju da pacijenti koji su operisani budu dobro, radi pre svega o ličnim interesima i manipulaciji javnosti određenih ljudi.

Upućeni profesori tvrde da niškoj kardiohirurgiji nedostaju visoko stručni kadrovi kao i tehničke i prostorne mogućnosti za izvođenje većeg broja kompleksnih operacija.

Oni za godinu dana u redovnom programu ne urade mnogo više kardiohirurških operacija nego što su uradili sada volonterski.

Poređenja radi, Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje u redovnom programu za dve nedelje operiše oko sto najtežih i najkomplikovanijih kardiohirurških pacijenata, ne računajući pacijente sa vaskularnim problemima i pacijente koji su hitni.

Takođe se veliki broj pacijenata operiše u KC Srbije, na VMA i u Sremskoj Kamenici. Veliki instituti se formiraju kroz dugotrajan ozbiljan rad, planiranje i usavršavanje medicinskih kadrova tokom godina i kontinuirano.

Nikako ne na „o-ruk“, kroz volonterski rad, ovoliku medijsku pompu i upadljivo ćutanje istraživačkih novinara.

Autorka je specijalistkinja za plućne bolesti

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.