Radulović kao Luj Četrnaesti

To što nije uspelo nikom, pošlo je za rukom Saši Raduloviću. Svi koji čak i površno prate političku scenu Srbije prepoznaju Sašu Radulovića kao predsednika pokreta Dosta je bilo. Ali niko ni ne sluti da Pokret koji on predstavlja nema nikakav pravni subjektivitet.

Pre nego se upustim u analizu razloga koji su doveli do Radulovićevih postupaka, treba reći da je u APR-u jedino registrovano Udruženje „Dosta je bilo – Restart“, čiji je predsednik Saša Radulović. Takođe u APR-u je deponovan i Statut Udruženja koji predviđa organe istog: Upravni i Nadzorni odbor, generalnog sekretara, kao i najviši organ Udruženja – Skupštinu, koju čine svi članovi. Upravo su ti organi ono što Radulovića ograničava i zbog čega je odlučio da formira Pokret kojim je sebi dao mogućnost da manipuliše članovima Udruženja.

Iako na prvi pogled može da izgleda nebitno, stvar je veoma ozbiljna. Ovde se ne radi o igri reči Udruženje ili Pokret, već o pravnoj suštini i dovođenju u zabludu šire javnosti kao i članova. Da bih objasnio običnim ljudima, koji ne žele da se bave pravnim analizama, dovoljno je da posete sajt Skupštine Republike Srbije i da vide da se poslanička grupa čiji je Radulović predsednik zove samo „Dosta je bilo“, ne postoji Pokret. Ali možda najočigledniji primer Radulovićeve manipulacije se nalazi na samom sajtu dostajebilo.rs, gde u rubrici „priključi se“ piše „postani član pokreta Dosta je bilo“, a odmah ispod stoji račun Udruženja na koji treba uplatiti članarinu. Ali zašto Radulović sve to čini, i gde je „keč“?

Radulović je osnovao Pokret kao paralelno telo Udruženja da bi izbegao organe istog koji su propisani Statutom Udruženja i koji ga sputavaju u njegovoj apsolutnoj vladavini. Čak je doneo i Statut tog fantomskog Pokreta, koji ne predviđa nijedan organ koji ima Statut Udruženja. Izmišljeni statut izmišljenog Pokreta nema čak ni Skupštinu koju čine svi članovi. Čitav Pokret se sastoji od deset ljudi. Tih deset ljudi su osnivači Pokreta, istih deset ljudi su i članovi Glavnog odbora, dvoje njih su potpredsednici, jedan od njih je generalni sekretar Pokreta, a osmoro njih su i poslanici u parlamentu. Ali ni tu nije kraj, tih deset ljudi Glavnog odbora imenuje i Radulovića kao predsednika Pokreta. Vrhunac demokratije, nema šta!

Nepostojanje organa Udruženja je i dovelo do toga da se o inicijativi za smenu Saše Radulovića, koju je pokrenulo više desetina članova, a koje je istog časa Pokret isključio, govori u medijima.

Kako sve ovo izgleda u praksi najbolje se može videti iz zvaničnih saopštenja na sajtu Dosta je bilo. Sve su učestaliji paradoksi da imaginarni Glavni odbor Pokreta isključuje iz nepostojećeg Pokreta ljude koji su izabrani za poslanike ili odbornike sa liste Grupe građana. Ovo ne samo da je apsurdno, već je u suprotnosti sa jedinim važećim Statutom Udruženja, koji u članu 7 kaže da člana može isključiti jedino Skupština na predlog Upravnog odbora. Upravo je to hteo Radulović, da se članovi, tj. Skupština ne pita, već da on sa svojom desetorkom bude taj koji odlučuje o svemu.

Ustrojstvo koje je zamislio Radulović, ne samo da nema veze sa demokratijom i zdravim razumom, nego ni sa Zakonom. Naime Zakon o udruženjima jasno u članu 12 kaže: „odredbe drugog opšteg akta udruženja koje su suprotne Statutu, ništave su“.

Ali kad je manipulacija u pitanju, Raduloviću nema ravnog. Vrhunac njegove bahatosti je rečenica iz nevažećeg Statuta nepostojećeg Pokreta koja u isto vreme najbolje oslikava razloge koji su doveli do osnivanja istog: „članovi Udruženja ne mogu na osnovu članstva u Udruženju da odlučuju o bilo čemu u vezi sa Pokretom i izborima jer bi time bio prekršen izborni zakon“. Istina je da po zakonu na izborima ne može da učestvuje Udruženje građana, ali ne može ni Pokret. Na izborima učestvuju političke partije i grupe građana. Tako su na aprilskim parlamentarnim i lokalnim izborima učestvovale grupe građana „Dosta je bilo“, koje u pravnom smislu ama baš ništa ne vezuje ni za Udruženje, ni za Pokret.

Da li zbog iskustva stečajnog upravnika ili nečeg drugog Saši Raduloviću polazi za rukom da nađe vezu između Pokreta i Grupe građana sa Udruženjem. Ta veza je članarina koju svi uplaćuju na račun Udruženja, a članovi istog su samo broj koji se množi sa iznosom članarine. Tako je grupama građana Udruženje fakturisalo distribuciju flajera, iako sami članovi, ne samo da su delili flajere, već su i finansirali čitavu kampanju. Nije transparentno, ali je veoma solventno!

Ako se Saša Radulović zalaže, kako sam često kaže, za uvođenje reda u državu i ako je Pokret čiji je predsednik primer te vrste uređenja, onda ipak više volim nered. Radulovićeva krilatica „sistem a ne vođa“ gubi smisao, a sam Radulović više podseća na Luja XIV i njegovu izreku „Država, to sam ja“. Red o kojem govori Radulović treba samo da prikrije nered, po sistemu kako su to činili diktatori, pošteno mu sudite pa da ga streljamo.

Autor je zastupnik grupe građana „Dosta je bilo – Saša Radulović“ – Vračar