Foto: Hladnikm / CC BY-SA 3.0 / Wikimedia CommonsRanko Bugarski profesionalnu karijeru počinje na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za anglistiku, najpre u zvanju asistenta na predmetu Sintaksa engleskog jezika (1961), potom u zvanju docenta (1970), nakon studijskog boravka u Engleskoj i odbranjenoj doktorskoj disertaciji je vanredni profesor (1974), a redovni najpre na svojoj matično katedri (1980), potom na istom Fakultetu na novoosnovanoj Katedri za opštu lingvistiku čiji je i suosnivač, i prvi upravnik (1988).
Gradeći profesionalu karijeru u drugoj polovini 20. veka, okreće se osnovnom pravcu teorijskog razvoja nauke o jeziku tada u svetu – interdisciplinarnosti.
Tako razumemo njegovu zaslugu za afirmaciju primenjene lingvistike koja traje u formi Udruženja za primenjenu lingvistiku i u formi redovne publikacije („Godišnjaka“), potom je objašnjavao gotovo sve nove pravce zaokružene u novoformiranim naukama o jeziku: psiholingvistici, sociolingvistici, kognitivnoj lingvistici.
A povrh svega, mnogo više od bilo kog drugog kod nas, doprineo je izgradnji jezičke i lingvističke kulture i za tu delatnost pimio nagrade.
U dugom sledu od skoro 65 godina Rako Bugarski je bio uvek tu, među nama, u javnosti, samo na različitim poljima, pa s pravom možemo reći da je najveći jugoslovenski lingvista po raznovrsnosti darova koje je predao u sećanje i po doslednom sistemu vrednosti koje je emitovao.
On se istovremeno starao da pronađe naučne dokaze o jezičkim pojavama engleskog i srpskog jezika, i da ih prosledi javnosti u obliku inspirativnih predavanja za širok krug studentske populacije, zatim u obliku objavljenih tekstova u brojnim knjigama – da traje za primer (u ediciji „XX vek“ urednika Ivana Čolovića).
Zatim u javnim predavanjima na raznim tribinama u zemlji i svetu, naročito u medijskim tekstovima od kojih je dobar broj polemičkog karaktera.
Ako bi u jednoj reči okarakterisala njegov pristup jeziku, ali i ljudima sa kojima sarađuje, ta reč bi bila – mera. Njegovo profesionalno delovanje je na zavidnoj moralnoj visini, na zavidnoj visini i u poštovanju čitalaca, slušalaca ili onih koji su mu sa druge strane argumentacije u polemikama.
Po tom kriterijumu može biti primer kako pisati i polemisati sa neistomišljenicima kod nas, a na vruće jezičke teme, kao što su u poslednjoj deceniji zalaganje da imamo zajednički jezik, iz „Deklaracije o jeziku“ (čiji je jedan od autora), prema kojoj imamo zajednički jezik u jugoslovenskom prostoru, ali sa različitim nazivima u pojedinačnim novoformiranim državama. Zatim o dva pisma, ćiriličnom i latiničnom, zalažući se za jednaku upotrebu oba, jer jesu deo naše kulturne tradicije.
Po tome ćemo ga pamtiti, ali se i više puta vraćati njegovim elegantnim i jasnim tekstovima u objavljenim knjigama, koje su odavno u spisku obavezne literature na svim stupnjevima obrazovanja kod nas iz oblasti nauke o jeziku.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
