Urednik Danasa u svom autorskom članku „AB revolucija za početnike“ konstatuje „Sećate se neverice u Srbiji kad je Crna Gora na referendumu izglasala nezavisnost. Na stranu što je glasovima Bošnjaka i Albanaca iz Crne Gore Srbija konačno povratila svoju državnost.“ Znajući da g. Panović ne pripada radikalnim ili „ekstremističkim“ gledištima, nisam to shvatio zlonamerno već kao olako iznošenje „činjenica“ (ako to jesu činjenice koje je uspostavio brojanjem Bošnjaka i Albanaca!).
Svejedno, takvo pisanje ne može biti prihvatljivo kao što ne može biti prihvatljivo prebrojavanje građana Crne Gore po nacionalnosti u njihovoj izbornoj volji. Ni građana Crne Gore, niti bilo koje druge države. Bez obzira da li je to za posledicu imalo državnost Srbije, što, siguran sam, Panović doživljava na pozitivan način. Normalno bi bilo doživljavati kao pozitivno veći broj Bošnjaka u SDP i DPS nego u bošnjačkim strankama, kao i veliko učešće Albanaca u njima. Mene bi jako radovalo kada bi toliki procenat bio u vladajućim strankama u Srbiji. To bi bio dobar znak da je Srbija napustila ustrojstvo po principu krvi i , saglasno čitavom savremenom svetu, uspostavila sebe po principu tla. Onda i Ranko Krivokapić ne bi bio poistovećivan sa Paragama, Šešeljima i drugima i etiketiran kao „crnogorski ekstremista“, pogotovu ako se ima na umu njegov otpor ratnom ekspanzionizmu devedesetih i doslednost u promociji građanskog, sekularnog društva. To što je rezolutan po pitanju crnogorske državnosti i crnogorskih institucija i njihove odbrane od posrbljavanja, nikako ne zaslužuje kvalifikaciju „ekstreman“. Možda nije po nečijem mišljenju sklon kompromisima u odnosu na crnogorsko-srpska pitanja u Crnoj Gori , ali, složićemo se, to nije isto. Ovako ispade da je samo za srpsku javnost „ekstremista“ i „glasnogovornik najekstremnijih mrziteljskih politika u Crnoj Gori“ i ni za koga više. I to mnogo govori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
