Raskopane ulice zbog marketinga

U tim događanjima najagilniji i najglasniji je gospodin Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda. On u pomenutom periodu veoma često „otvara“ radove na tim rekonstrukcijama, da bi se opet često pojavio i na „svečanom zatvaranju“, odnosno okončanju tih radova.

Takvih „gradilišta“ po gradu ima bar stotinak, ako ne i više, ali na njima, po pravilu, retko viđamo radnike, i po nekoliko meseci. Rezultat takvih „aktivnosti“ gospodina Vesića i drugih gradskih funkcionera jeste na primer: radovi na 50 metara dela Zmaj Jovine ulice trajali su prošle godine najmanje šest meseci; slični radovi, takođe na 50 metara, u Ulici Emilijana Josimovića, kod Doma Vojske, započeti su prošlog leta (istaknuta tabla), da bi se radnici tu pojavili tek ovih dana. Sam gospodin Vesić je pre nekoliko dana „svečano“ objavio završetak radova na takođe 50 metara dela Ulice Strahinjića Bana, ali smo tom prilikom prvi put od njega čuli zašto su ti radovi kasnili, takođe nekoliko meseci. Zamenik gradonačelnika je lepo rekao, odnosno priznao, da grad jednostavno nema dovoljno kvalifikovanih građevinskih radnika za takve poslove, pa je sasvim „normalno“ da takvi radovi moraju da kasne.

Ovde se postavljaju sledeća pitanja: prvo, zar gradska vlast nema pravi podatak o raspoloživosti odgovarajuće radne snage? Drugo, zar gradska vlast nije bila u stanju da napravi plan tih radova, uključujući prioritete? Tako, danas imamo raskopanu, najlepšu i najvažniju, Ulicu kneza Mihaila, gde se sapliću i obilaze brojne prepreke Beograđani, ali i brojni strani turisti.

Posle svega navedenog, nameće se i pitanje: da li je sve ovo samo pokušaj marketinga gospodina Vesića i gradskih vlasti.