Prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je plasirana najslabije za poslednjih pet godina. U delu kojim je obuhvaćeno sa dva indikatora „kapacitet zemlje da zadrži talente“ i „kapacitet zemlje da privuče talente“, Srbija je plasirana na 146. odnosno 147. mestu od 148 rangiranih država! Zakucani smo za samo začelje tabele u onom delu bez kojeg se budućnost ne može planirati.
Uzroci ovakvog stanja su razumljivi do mere da su kontinuirana državna autodestrukcija i partijska oholost potpuno nerazumljivi. Mladi u Srbiji se danas suočavaju s problemima kao što su velika nezaposlenost i nemogućnost da počnu profesionalnu karijeru i zasnuju porodice. Od 780.000 ljudi koliko ih se nalazi na evidenciji NSZ, oko 220.000 je mlađe od 30 godina. Čak 60.135 njih sa fakultetskom diplomom nema posao. Nezaposlenih sa završenom višom školom i visokim trogodišnjim obrazovanjem je 42.576. A međuperiod od usvajanja izmena zakona kojim se u naredne dve godine obustavlja zapošljavanje u javnoj upravi nemilice se koristio u brojnim lokalnim samoupravama i javnim preduzećima – po ubrzanom postupku raspisivali su se konkursi za prijem novih ljudi. Time se dobra odluka vlasti pretvorila u svoju suprotnost.
Nijedna vlada nakon 2000. godine nije prionula na ozbiljno rešavanje pitanja obrazovanih stručnjaka, kao resursa od kapitalnog značaja svake zemlje. Umesto toga, na delu je beskrupulozno partijsko zapošljavanje. Ovakvim pristupom država je ugušila samu sebe. Partije koje su činile dosadašnje vladajuće garniture „po zasluzi“ su, i na silu, izmišljajući radna mesta, zapošljavale kadrove koji su aktivizmom u predizbornoj kampanji, iz potpuno egoističnih razloga postali zaslužni za dolazak stranke na vlast. Vrhovi partija morali bi da shvate da im nije u dugoročnom interesu prihvat članstva koje je tu samo da traži, a ne da daje i da svoju lojalnost garantuju ispunjenjem određenih egzistencijalnih uslova. Najveći broj takvih ljudi našao je uhlebljenje u javnom sektoru, dok na zaustavljanju trenda emigriranja nije ništa urađeno. Podaci pokazuju da svaki treći student Elektrotehničkog fakulteta odlazi iz Srbije, a da je, uopšte uzev, trend migriranja dostigao rekordan nivo.
U domaćim i međunarodnim istraživanjima nekoliko faktora se pozicioniralo kao ključno u odluci da se napusti matična zemlja: nezaposlenost, nemogućnost rešavanja stambenog pitanja i nemogućnost stručnog usavršavanja. Ništa ne menjajući u upisnoj politici na univerzitete, gde se dozvoljava upis velikog broja ljudi za kojima ne postoji potreba, a zatim i nebrigom za egzistenciju tih ljudi nakon diplomiranja i zapošljavanjem politički podobnih, Srbija je sasvim opravdano tu gde jeste.
Branislav Omorac, sociolog
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
