Rastanak sa „tetkom Balkana“

Kako je poručila:“Imamo uspešnu priču iza nas, naše dve države su blisko povezane“.

Iako Merkel nije propustila priliku ni da pomene važnost vladavine prava, primetno je bilo da se u obraćanju javnosti uzdržala od bilo kakvih oštrijih kritika na račun srpskih vlasti, već je Vučića okarakterisala kao „iskrenog čoveka“, koji „ispuni ono što obeća“.

Moguće je da je na taj način učinila „medveđu uslugu“ predsedniku Srbije koji nikada nije krio koliku naklonost oseća prema njenom liku i delu.

Da mu je na zajedničkoj konferenciji za medije dala neku konkretnu preporuku za poboljšanje „klime“ na političkoj sceni, umesto što je pribegla opštem mestu, ističući važnost „uspostavljanja pluralizma“, možda bi pokazala da zaista brine o „stanju demokratije“.

Svojom retorikom Merkel je opravdala „nezvaničnu“ reputaciju „tetke Balkana“ jer je u više navrata govorila o značaju Berlinskog procesa, kao sredstva za unapređenje odnosa u ovom regionu, što nimalo ne čudi, ako se ima u vidu da je ona „mozak“ navedene inicijative.

S druge strane, daleko je uzdržanije nastupila kada je reč o „Otvorenom Balkanu“, projektu u kojem učestvuju Srbija, Severna Makedonija i Albanija, a čiji „idejni tvorci“ su, naširoko se veruje, uticajni politički i ekonomski krugovi u Sjedinjenim Državama.

Na listi neizbežnih tema našlo se i kosovsko pitanje, koje ma koliko da je agilna bila nemačka kancelarka u proteklih deceniju i po nije uspela da „rasplete“.

Ni ovoga puta nije želela da obelodani bilo kakav „recept“ koji bi doveo do normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

I na kraju, na osnovu njene poruke da „Srbija ima nešto što zaista vredi, ali postoji zabrinutost da li će eksploatacija litijuma biti u skladu sa ekološkim standardima“, stiče se utisak da „ključni igrači“ na Zapadu neće uložiti veći napor da spreče dolazak kompanije Rio Tinto u Srbiju, ma koliko se deo naših građana tome protivio.